Izveštaj EK o BiH: Soreka ocenio godinu kao izgubljenu

Evropska komisija objavila je danas u Briselu izveštaj o Bosni i Hercegovini za 2026. godinu, a Luiđi Soreka, šef Delegacije EU i specijalni predstavnik Unije u BiH, uručio ga je predsedavajućoj Saveta ministara Borjani Krišto. Dokument zaključuje da se zemlja sve više udaljava od evropskog puta, a za čitaoca u Srbiji nije samo susedna hronika: izveštaj pominje i sahranu Ratka Mladića u Beogradu, na kojoj su bili lideri i političari iz Republike Srpske.

Izveštaj obuhvata period od 1. septembra 2025. do 1. septembra 2026. Ranije smo pisali da je Dodik uslovio ulazak SNSD u vlast u BiH sa tri zahteva, a ovaj dokument pokazuje u kakvom stanju institucija se ti pregovori vode.

Šta je Soreka rekao pri uručenju?

Soreka je ocenu sveo na jednu rečenicu: „Suštinski, ako govorimo o konkretnom napretku, ovo je bila jedna izgubljena godina.” Dodao je da je više puta od početka godine naglašavao da je rok za reforme kraj 2026.

Na pitanje o Republici Srpskoj odgovorio je: „U proteklim mjesecima imali smo priliku čuti snažan antievropski narativ koji je dolazio iz Republike Srpske.”

Razgovor Soreke i Krištove vođen je u četiri oka. Prema saopštenju Saveta ministara, koje je prenela RTRS, oni su razmenili mišljenja o narednim koracima, a Savet ministara je izrazio spremnost da sa Evropskom komisijom napravi hodogram predstojećih aktivnosti.

Gde Komisija vidi nazadovanje?

Komisija navodi da je većina prošlogodišnjih preporuka ostala nesprovedena i da napretka nema u pravosuđu, borbi protiv korupcije, slobodi medija i ekonomiji. U viznoj politici beleži nazadovanje i traži da BiH ukine bezvizni režim sa Azerbejdžanom, Katarom, Kuvajtom, Turskom, Rusijom, Kinom i Vanuatuom.

Izveštaj podseća na presudu Miloradu Dodiku i njegovo uklanjanje sa mesta predsednika Republike Srpske. Navodi i da je Narodna skupština RS u oktobru 2025. deklarativno ukinula zakone koje je Ustavni sud BiH već oborio. Komisija osuđuje istorijski revizionizam, negiranje genocida i veličanje ratnih zločina, naročito u RS posle smrti Ratka Mladića, i takve pojave ocenjuje kao „fundamentalno nespojive s vrednostima EU”.

Prema izveštaju, SNSD kontroliše ministarstva i tela koja ometaju sprovođenje sankcija Rusiji. Ustavni sud BiH još nema pun sastav jer Narodna skupština RS nije imenovala dvoje novih sudija iz reda srpskog naroda. Parlamentarna skupština BiH usvojila je za godinu dana svega 12 zakona, od toga pet po hitnom postupku, a zemlja više od dve i po godine nema glavnog pregovarača.

Ekonomski podaci idu u istom smeru: rast BDP-a usporio je sa 2,1 odsto u 2025. na 1,7 odsto u prvom kvartalu 2026, a BDP po stanovniku pao je na 36 odsto proseka EU.

Koliko novca BiH može da izgubi?

Najkonkretnija posledica tiče se Plana rasta. Reformsku agendu BiH je usvojila u septembru 2025, ali još nije potpisala i ratifikovala sporazume o Instrumentu i zajmu, niti je imenovala koordinatora. Zbog kasnog podnošenja agende skraćen joj je rok sprovođenja, a indikativna alokacija umanjena je za 10 odsto. BiH sada može da dobije najviše 976,6 miliona evra u kreditima i bespovratnim sredstvima.

Grejs period za prvu tranšu reformi ističe krajem 2026. Ako do tada pravni okvir i uslovi ne budu ispunjeni, upozorava Komisija, BiH će ta sredstva izgubiti. Klix dodaje da je BiH jedina zemlja Zapadnog Balkana koja još nije dobila nijedan evro iz Instrumenta za reforme i rast.

Izveštaj nosi i pozitivne ocene: Komisija ističe dolazak Fronteksa u BiH, usvojene akcione planove protiv trgovine ljudima i radni aranžman sa Eurodžastom. Posle opštih izbora održanih 4. oktobra traži da se formiraju svi izvršni i zakonodavni organi i da se pokaže obnovljena opredeljenost za brze reforme.