Hrvatska uvodi doživotni zatvor za 15 najtežih dela

Vlada Republike Hrvatske je u četvrtak, 10. septembra 2026, na sednici u Zagrebu usvojila paket izmena Kaznenog zakona kojim se prvi put u hrvatski pravni sistem uvodi kazna doživotnog zatvora, i uputila ga u saborsku proceduru. Reč je o najkrupnijoj promeni krivičnog zakonodavstva u regionu ove godine, i razlog zašto ova reforma nadilazi hrvatske granice leži u poglavlju koje Srbija tek otvara u pregovorima sa Evropskom unijom: poglavlje 23, pravosuđe i temeljna prava, upravo je oblast u kojoj Zagreb sada postavlja novi standard za ceo region.

Prema predlogu, doživotna kazna se u kaznenopravni sistem uvodi od 1. januara 2027. godine, i to za 15 najtežih krivičnih dela za koja je do sada bio propisan dugotrajni zatvor. Među njima su genocid, agresija, zločini protiv čovečnosti, ratni zločini i terorizam, zatim teško ubistvo i teško ubistvo ženske osobe, trgovina ljudima sa smrtnim ishodom po dete, zlostavljanje deteta sa smrtnim ishodom, delovanje u zločinačkom udruženju i ubistvo osoba pod međunarodnom zaštitom.

Osuđeni na doživotnu kaznu zahtev za uslovni otpust može da podnese tek posle 25 godina izdržane kazne, i to odobrenje nije automatsko. “To ne znači da će mu uvjetni otpust automatski biti odobren”, poručio je ministar pravosuđa, uprave i digitalne transformacije Hrvatske Damir Habijan, posle sednice Vlade. O zahtevu odlučuje sud, a molba podneta pre isteka 25 godina se ni ne razmatra. Habijan je dodao da hrvatski rok nije među najstrožim u Uniji: “Druge zemlje EU takvu mogućnost omogućavaju i puno ranije”, rekao je, ne navodeći konkretne države.

Deo obrazloženja za reformu ministar je vezao i za evropske obaveze Hrvatske. “Jednim dijelom izmjene Kaznenog zakona su dio usklađenja s pravnom stečevinom EU”, rekao je Habijan, opisujući paket kao spoj evropskog usklađivanja i domaćeg iskustva iz slučajeva sa kojima se hrvatsko pravosuđe svakodnevno suočava.

Uz uvođenje doživotne kazne, ukida se i zastarelost za sva krivična dela za koja je propisan dugotrajni ili doživotni zatvor. Praktično, to znači da počinioci najtežih zločina više neće moći da računaju na proticanje vremena kao odbranu, koliko god godina prošlo od dela do otkrivanja ili suđenja.

Novina je i uvođenje posebnog krivičnog dela ekocida, definisanog kao teško delo protiv životne sredine sa katastrofalnim, dugotrajnim i nepovratnim posledicama po vazduh, vodu, zemljište i ekosistem. Za ekocid je predviđena kazna od najmanje 10 godina zatvora, do dugotrajnog i doživotnog zatvora, a ni ovo delo ne zastareva, jer između radnje koja izazove štetu i otkrivanja njenih posledica po prirodi stvari često prođe dosta vremena.

Pooštravaju se i kazne za izazivanje požara i opšte opasnosti: dosadašnji raspon od šest meseci do pet godina zatvora podiže se na jednu do deset godina. Ako je posledica velika materijalna šteta, kazna ide od tri do 15 godina, a ako je nastupila smrt ili je veći broj ljudi teško povređen, predviđena je kazna od najmanje pet godina do doživotnog zatvora. Uz to, najviša novčana kazna za pravna lica raste sa dosadašnjih 20, odnosno 25 miliona evra, na čak 50 miliona evra.

Zakon menja i kaznenu politiku prema zlostavljanju životinja: predviđena kazna je od šest meseci do pet godina zatvora, a za kvalifikovane oblike do osam godina. Uvode se i dva nova krivična dela, seksualno iskorišćavanje životinja i neovlašćeno obavljanje veterinarske delatnosti.

Poseban deo reforme odnosi se na osobe koje se procenjuju kao opasne i posle izdržane kazne, a kojima nije odobren uslovni otpust. Za njih se uvodi sistem nadzora u trajanju od jedne do pet godina, a za najteža dela počinjena na štetu dece nadzor može trajati do deset godina.

Neposredan povod za pooštravanje kazne, kako sam paket i objašnjava, jeste ubistvo devetnaestogodišnjeg Luke Milovca u Drnišu, za koje je osumnjičen muškarac koji je ranije već bio osuđivan za ubistvo. Premijer Andrej Plenković je taj slučaj pomenuo direktno, povezujući ga sa novim zakonom: “Na ovaj način reagiramo na realne okolnosti s kojima smo, nažalost, kao društvo bili suočeni, posebice s teškim ubojstvima koja su se dogodila, ovdje mislim konkretno na slučaj u Drnišu”, rekao je Plenković, i ocenio zakon kao jedan od najvažnijih u oblasti pravosuđa u ovom mandatu.

Paket sada ide na raspravu u Hrvatski sabor, gde se konačan tekst može još menjati pre usvajanja. Ako prođe u sadašnjem obliku, doživotni zatvor u Hrvatskoj počinje da važi od 1. januara 2027. godine, a to je i datum posle kog će region moći da vidi kako sud prvi put primenjuje kaznu koja do sada u hrvatskom pravu nije postojala.