Lažne dojave o bombi poremetile 27 letova širom Evrope

Lažne dojave o bombama poremetile su u četvrtak najmanje 27 putničkih letova u Evropi, a deo zahvata odigrao se u zemljama koje se graniče sa Srbijom: hrvatski Rafal presreo je let Finera iznad Hrvatske, a bugarsko ratno vazduhoplovstvo otpratilo je tri putnička aviona do sletanja. Rumunska obaveštajna služba potvrdila je da su pretnje stigle i za dva leta koja su se približavala Bukureštu. Nijedna zemlja nikoga nije zvanično okrivila.

Koji su letovi bili na meti?

Prema podacima koje je navela Al Džazira, dojave su pogodile letove u Francuskoj, Italiji, Bugarskoj, Španiji, Danskoj, Poljskoj, Rumuniji, Irskoj, Velikoj Britaniji i Češkoj, uz druge zemlje. Brojke se u izveštajima razlikuju: Al Džazira i Rojters govore o najmanje 27 letova, dok je N1, pozivajući se na Rojters, u ranijem trenutku pisao o najmanje 25.

Let Er Lingusa iz Dablina za Rim preusmeren je u Francusku. Kancelarija francuskog premijera Sebastijana Lekornija navela je da su lovci poslati da ga presretnu i otprate do vojne baze Evro, zapadno od Pariza, jer pilot nije postupao po uputstvima vlasti. U bazi je čekao protivdiverzioni tim, a 151 putnik i šest članova posade izvedeni su na bezbedno.

U Bugarskoj su letovi iz Kopenhagena i Madrida sleteli u Sofiju, dok je Rajanerov let iz Londona za Sofiju preusmeren u Plovdiv, drugi grad po veličini u zemlji. Bugarsko ministarstvo saobraćaja saopštilo je da po sletanju nisu uočene nikakve nepravilnosti i da je rad aerodroma nastavljen.

Španska policija je saopštila da su tri pretnje elektronskom poštom stigle u roku od 20 minuta. Odnosile su se na dva leta Er Evrope iz Madrida za Pariz i četiri dolazna leta Iberije iz Rima i Milana. Avioni su zadržani ili vraćeni na stajanke, a putnici su izvedeni dok su letelice pregledane.

Za četiri aviona na letu ka Pragu takođe su stigle pretnje, a pirotehnički pregledi bili su negativni. Istragu je preuzeo češki Nacionalni centar za borbu protiv terorizma, ekstremizma i kriminala u sajber prostoru (NCTEKK). Češka policija je na mreži X poručila: „Trenutno se ne mogu dati nikakvi dalji podaci.“

Poljski Lot saopštio je da je njegov let LO235 iz Varšave bezbedno sleteo na aerodrom Zaventem u Briselu, gde ništa sumnjivo nije nađeno. Vizer er je let iz Milana za Varšavu preusmerio u Beč, a kompanija je navela: „Preusmeravanje je izvedeno u skladu sa utvrđenim bezbednosnim pravilima i postupcima.“ Finer je javio da su dva njegova leta iz Helsinkija, jedan za Rim sa 144 putnika i sedam članova posade, drugi za Beč sa 177 putnika i šest članova posade, dobila dojave. Rimski let pratio je lovac, a bečki je sleteo bezbedno. Kompanija je u saopštenju navela: „Pretnje su gotovo uvek neosnovane.“

Ni u jednom od pregledanih aviona nije nađeno eksplozivno sredstvo, a dojave su označene kao lažne.

Šta se dogodilo iznad Hrvatske?

Hrvatsko ministarstvo odbrane saopštilo je da je Rafal presreo Finerov Airbus A320 na liniji Helsinki Rim u 8.41, između Jastrebarskog i Karlovca. Avion je u hrvatski vazdušni prostor ušao u 8.34, između Čakovca i Varaždina, a izašao iz njega u 8.54. Rafal ga je otpratio do granice sa Italijom, gde ga je preuzelo italijansko ratno vazduhoplovstvo za brzo reagovanje.

Nalog za dejstvo izdao je NATO centar za kombinovane vazdušne operacije u Torehonu. Ministarstvo navodi da je to drugo uspešno presretanje ove godine, posle malteškog Boinga koji je takođe bio označen kao moguća pretnja. Hrvatsko ratno vazduhoplovstvo od 1. januara 2026. samostalno štiti hrvatski vazdušni prostor avionima Rafal, u okviru NATO sistema NATINAMDS. U saopštenju nisu navedeni baza iz koje je lovac poleteo, ime pilota, ni podatak da li je na avionu nešto nađeno, a nijedna imenovana osoba nije data kao izvor izjave.

Da li je pilot Er Lingusa prekršio zakon?

Tužilac Remi Kuten otvorio je postupak kako bi utvrdio da li odbijanje uputstava za sletanje u Evro predstavlja krivično delo. Pilot je navodno odbijao da posluša instrukcije francuskih vlasti dok ga lovci nisu primorali na sletanje. Er Frans je naveo da nijedan njegov let nije bio pogođen.

Ko stoji iza dojava?

Ovo je drugi talas u istoj nedelji. U utorak 3. novembra dojava je stigla za sedam putničkih aviona, među kojima su dva poletala iz Velike Britanije, a aerodrom u blizini Varšave bio je nakratko zatvoren. Britanska ministarka saobraćaja Hajdi Aleksander opisala je te događaje rečima: „zlonamerne lažne pretnje“.

Filip Baum, gostujući profesor bezbednosti vazdušnog saobraćaja na Univerzitetu Koventri, rekao je za Al Džaziru: „Ono što se dogodilo ove nedelje izgleda, u nekoj meri, usklađeno.“ Evropski komisar za saobraćaj Apostolos Cicikostas napisao je na mreži X: „Svaka pretnja civilima je neprihvatljiva.“ U istoj objavi dodao je: „Prerano je donositi zaključke o tome da li su prijavljeni slučajevi povezani.“ Evropska komisija aktivirala je mehanizam za razmenu podataka o bezbednosti vazdušnog saobraćaja.

Više evropskih zvaničnika Rusiju tereti za planiranje hibridnih napada, ali dojave nisu dokazno povezane sa ranijim slučajevima: upadom u sisteme koji je podigao temperaturu u rashladnim vitrinama prodavnica u Evropi, preletima bespilotnih letelica i neuspelim napadom bespilotnom letelicom na aerodrom u Lajpcigu u avgustu, za koji nemačka vlada tereti Rusiju.

Šta se desilo u petak?

Pretnje nisu prestale ni narednog dana. Danska policija je saopštila da je ponovo na aerodromu u Kopenhagenu zbog pretnji upućenih vazdušnom saobraćaju: „Sada istražujemo slučaj i vidljivo smo prisutni na aerodromu.“ Češka policija je u petak prijavila nove pretnje na praškom aerodromu.