Plenković o Studentskoj listi: nije bilo evropskih zastava

Hrvatski premijer Andrej Plenković poručio je da Studentska lista, pobednik parlamentarnih izbora u Srbiji, mora da objasni za šta se zalaže kada je reč o Evropskoj uniji. Hrvatska je članica EU i jedna od država koje odlučuju o pristupanju Srbije, pa se njegova ocena čuje i u Beogradu. Izjavu je dao na konferenciji o proširenju u organizaciji Euronewsa, a preneli su je N1 i Hrvatska radiotelevizija.

Šta je Plenković rekao o Studentskoj listi?

Posle pobede Studentske liste, rekao je Plenković, treba sačekati i videti kako će izgledati buduća vlada i kakva će biti njena politika. „Ne znamo točno kakva su stajališta Studentske liste. Njihovi stavovi o europskim pitanjima su, recimo to tako, složeni“, rekao je hrvatski premijer.

Dodao je da lista tokom predizborne kampanje nije previše otkrivala o svojim planovima, što se s taktičkog gledišta može razumeti. Zatim je prešao na ono što očekuje od nje sada, kad preuzima odgovornost:

„No, sada kada preuzimate odgovornost, morate objasniti za što se zalažete. Ono što je svim promatračima upalo u oči jest da tijekom izbora nije bilo baš nijedne europske zastave. To se ne bi moglo shvatiti kao izrazito proeuropski pokret.“

Reč je o oceni predsednika vlade države članice, izrečenoj na javnom skupu, a ne o formalnom stavu Evropske unije. Plenković je govorio i o tome šta Zagreb traži od Podgorice, i to je bio veći deo njegovog nastupa.

Šta Hrvatska traži od Crne Gore?

Plenković je rekao da Crna Gora može da zatvori pregovaračka poglavlja do kraja ove godine, ako postoji iskrena volja za rešavanje pitanja koja su deo poglavlja 23 (pravosuđe i temeljna prava) i poglavlja 31 (spoljna, bezbednosna i odbrambena politika). Po njegovim rečima, u tim poglavljima postoje pitanja kojima se dosadašnje crnogorske vlade nisu bavile na odgovarajući način.

Hrvatska je Crnoj Gori postavila osam zahteva, a dva su već rešena. Crnogorska vlada je nedavno donela odluku o promeni imena bazena u Kotoru i formalno odobrila postavljanje spomen-ploče u nekadašnjem logoru Morinj. Preostalih šest odnosi se na:

• utvrđivanje sudbine nestalih
• obeštećenje logoraša iz Morinja
• procesuiranje odgovornih za ratne zločine
• rešavanje imovinsko-pravnih pitanja hrvatskih porodica
• pitanje granice
• povratak školskog broda Jadran

N1 u jednom pasusu piše „dva od osam zahteva“, a u drugom pominje „dva od šest“. Plenkovićev navod o šest preostalih, koji prenose oba medija, potvrđuje prvu računicu: osam zahteva, dva rešena, šest otvorenih.

Premijer je preostale zahteve razvrstao po nadležnosti:

„Preostalo ih je šest, od kojih su četiri isključivo u nadležnosti izvršne vlasti. Dva su složenija jer zadiru u područje pravosuđa ili se odnose na podatke o osobama nestalima tijekom agresije Jugoslavije i Miloševićeva režima na Hrvatsku.“

Može li se Crna Gora pridružiti Uniji do 2028?

Plenković je pozvao kolege iz Saveta da pomognu Podgorici, a zatim je pomenuo i datum:

„Pozivam svoje kolege u Vijeću da pomognu Crnoj Gori u rješavanju tih pitanja. Ako se to ostvari, vjerujem da je 2028. kao datum za dovršetak procesa, koji je zasad tek prijedlog, ostvariva.“

Premijer, dakle, ne predstavlja 2028. kao svoj predlog, nego kao postojeći cilj koji je prema njegovoj proceni ostvariv samo ako se otvorena pitanja reše. Rekao je i da ima dojam da se na njima radi, te da će proces, ako se nastavi u dobrom duhu, moći da se privede kraju.

Plenković je odbacio sugestije da Zagreb koči Crnu Goru. Hrvatsku je uporedio sa članicama koje pojedinim kandidatima blokiraju čak i početak pregovora:

„Da smo htjeli biti prepreka pristupanju Crne Gore, naša bi politika bila sasvim drukčija. Zapravo smo bili vrlo prijateljski nastrojeni i konstruktivni.“

O ulasku Crne Gore u Uniju razgovaralo se i na susretu Milanovića i Milatovića u Zagrebu, o čemu smo ranije pisali.

Kako Plenković vidi članstvo u EU?

Upitan o prednostima članstva, Plenković je rekao da je ono po njegovom mišljenju pozitivno u svakom pogledu i da ne vidi značajne negativne strane. Dodao je da se pitanja povezana s Unijom nedovoljno objašnjavaju i da je razlikovanje istinitih od lažnih informacija u današnjem komunikacijskom prostoru ozbiljan izazov.

Naveo je tri glavne koristi: stabilnost, sigurnost i prilika za ekonomski razvoj, zatim položaj neto primaoca sredstava iz evropskog budžeta, posebno za nove članice, i snažno unutrašnje tržište koje podstiče konkurentnost, preduzetništvo i investicije. Prvu korist je opisao rečima: „Postajete dio moćne organizacije koja vam pomaže ublažiti razne vanjske šokove i krize.“