Milo Đukanović u podgoričkom lokalu uz pesmu 'Sude mi'

Video koji je počeo da kruži društvenim mrežama pokazuje Mila Đukanovića, bivšeg predsednika Crne Gore, kako se zabavlja u jednom podgoričkom lokalu dok izvođač peva pesmu koju srpska i regionalna javnost prepoznaju kao deo repertoara vezanog za ustašku ikonografiju. Za Srbiju priča nije samo crnogorska unutrašnja tema: reč je o pesmi koja se u javnom sećanju vezuje za progon više od 200.000 Srba iz Hrvatske tokom devedesetih, pa svako njeno javno izvođenje u regionu ponovo otvara pitanje odnosa balkanskih društava prema tom nasleđu.

Na snimku se, prema navodima medija koji su ga preneli, čuje pesma “Sude mi” Miroslava Škore, objavljena 2003. godine i najpoznatija po izvođenju u duetu sa Markom Perkovićem Thompsonom. Pesma se u javnosti, a delom i u stručnoj literaturi, povezuje sa suđenjima hrvatskim generalima pred Haškim tribunalom, pre svega sa slučajem Ante Gotovine. Kako prenosi Radio-televizija Nikšić, Gotovina se u samom tekstu pesme ne pominje imenom, niti se u stihovima izričito spominju “Oluja” ili ustaški simboli, a ratni i politički kontekst proizlazi prevashodno iz okolnosti nastanka pesme i njenog kasnijeg vezivanja za taj slučaj.

Portal Kurir, koji je vest preneo sa portala Borba.me, ne navodi ni naziv lokala, ni datum snimanja, ni ime izvođača. List navodi da su snimci izazvali oštre reakcije javnosti, dok se nadležne institucije Crne Gore, kao ni Demokratska partija socijalista (DPS), čiji je Đukanović dugogodišnji lider, do jutra 14. septembra nisu oglasile povodom snimka.

Reakcija opozicije

Prvi zvaničan komentar stigao je iz redova Demokratske narodne partije (DNP). Potpredsednik te stranke, Milun Zogović, oglasio se preko Fejsbuka i za Radio-televiziju Nikšić, ocenivši da je pesma koju je izvođač pevao u prisustvu Đukanovića jedna od “najgorih ustaških pjesama” i da predstavlja asocijaciju na progon Srba iz Hrvatske.

“Svi oni koji pjevaju takve pjesme ne zaslužuju bolju muziku, ali uzalud se nadaju da će biti ‘Oluje’ u Crnoj Gori. Toga filma neće gledati”, poručio je Zogović.

Time je jasno stavio do znanja da poredi eventualno ponavljanje scena iz devedesetih, kada je hrvatska vojna operacija “Oluja” iz avgusta 1995. dovela do masovnog egzodusa srpskog stanovništva iz Hrvatske, sa situacijom u savremenoj Crnoj Gori. Zogović je dodao da je “najveći problem Crne Gore to što Đukanoviću samo ‘sude’ u pjesmama, u kafanskom transu”, aludirajući na to da politička odgovornost bivšeg predsednika, za razliku od onoga što se čuje u pesmi, ostaje neupitna u institucijama.

Zašto se ćutanje primećuje

Ono što slučaj čini značajnim za crnogorsku i regionalnu javnost jeste upravo odsustvo reakcije. Crna Gora godinama gradi sliku zemlje koja se predstavlja kao stub regionalnog pomirenja i evropske perspektive, a DPS se javno deklariše kao antifašistička stranka. Ćutanje stranke u trenutku kada je njen dugogodišnji lider doveden u vezu, makar posredno, sa pesmom čiji se koreni tumače kroz ustaško nasleđe, otvara pitanje da li će nadležni organi, tužilaštvo i policija, uopšte reagovati, i da li bi odgovor institucija bio drugačiji da je u pitanju neko manje uticajan.

Za Beograd i za srpsku zajednicu u regionu ovo pitanje nije apstraktno. Svaki slučaj javnog izvođenja pesama povezanih sa ustaškom simbolikom u susednim državama prati se kao pokazatelj koliko je nasleđe devedesetih zaista prerađeno u institucijama, a ne samo u deklarativnim izjavama o pomirenju. Dosadašnje iskustvo sa sličnim slučajevima u regionu pokazuje da institucionalni odgovor, ili njegov izostanak, često traje danima, ponekad i duže, pre nego što nadležni organi uopšte saopšte da li se slučajem bave.

Do jutros, 14. septembra, ni Demokratska partija socijalista ni nadležni organi Crne Gore nisu saopštili nijednu zvaničnu reč o snimku, niti su najavili da će se slučajem baviti. Milun Zogović i Demokratska narodna partija ostaju, za sada, jedini koji su na incident javno reagovali.