Đukanović ide pred istražnog sudiju zbog afere Telekom
Bivši predsednik Crne Gore Milo Đukanović treba da bude saslušan u Višem sudu u Podgorici, a istraga se vraća na privatizaciju Telekoma iz 2005. godine.
Milo Đukanović, bivši predsednik i premijer Crne Gore, treba da bude saslušan pred sudijom za istragu Višeg suda u Podgorici u predmetu privatizacije Telekoma Crne Gore iz 2005. godine. U susednoj državi se tako ponovo otvara afera Telekom, u kojoj se ime dugogodišnjeg crnogorskog lidera pominje uz sumnju na mito, i to nakon pravosudnog spora oko zastarelosti koji je završen u korist nastavka postupka.
Kada je zakazano saslušanje Mila Đukanovića?
Prema podacima podgoričke Pobjede, koje je preneo Radio-televizija Nikšić, Đukanović bi trebalo da bude saslušan u ponedeljak, 2. novembra. Portal RTPV i Danas, pozivajući se na RTCG, navode samo da će se to dogoditi ove sedmice. U trenutku objavljivanja ovog teksta nije stigla potvrda da je saslušanje održano.
Na saslušanje su pozvani i njegova sestra, advokatica Ana Đukanović, biznismen Veselin Barović, bivši direktor Telekoma Oleg Obradović i Damjan Hosta, koji je učestvovao u pregovorima o prodaji manjinskih akcija. Po Pobjedi, oni su na redu sledeće sedmice.
Saslušanja je predložila Bojana Ćirović, zaštitnica imovinsko-pravnih interesa države, koja je u ime Crne Gore preuzela krivično gonjenje. Ona traži da se dodatno ispitaju okolnosti privatizacije i sumnja da je preko konsultantskih ugovora prikrivana isplata mita.
Kako je predmet dospeo pred sud iako je tužilaštvo videlo zastaru?
Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) podnela je 1. marta 2019. krivičnu prijavu protiv Mila i Ane Đukanović i više drugih osoba. Specijalno državno tužilaštvo je početkom avgusta 2025. prijavu odbacilo zbog apsolutne zastarelosti, a Vrhovno državno tužilaštvo je ocenilo da je ta odluka pravilna i zakonita.
Zaštitnica interesa države zatim je zatražila od sudije za istragu Višeg suda da sprovede dokazne radnje. Sudija je njen predlog prvobitno odbio, ali je krivično vanpretresno veće Višeg suda zauzelo drugačiji pravni stav o zastari krivičnog dela primanja mita i omogućilo dalji postupak. Vrhovni sud je potom odbacio kao nedozvoljen zahtev Vrhovnog državnog tužilaštva za zaštitu zakonitosti, a o krivici nijedne osobe nije odlučivao.
Šta se u aferi Telekom tvrdi, a šta se zna o novcu?
Mađar Telekom, članica grupe Dojče Telekom, kupio je 2005. državni paket od 51,12 odsto akcija za 114 miliona evra. MANS u prijavi tvrdi da su preko navodno fiktivnih konsultantskih ugovora isplaćivani milioni evra namenjeni podmićivanju, a izneo je i sumnju da je među primaocima bio Milo Đukanović. Ta sumnja je ovde samo navod prijave, nijedan sud o njoj nije odlučio.
Američka Komisija za hartije od vrednosti i berzu (SEC) pokrenula je 2011. postupak protiv trojice nekadašnjih rukovodilaca Mađar Telekoma, Eleka Strauba, Andraša Baloga i Tamaša Morvaija. Prema navodima SEC, oko 7 miliona evra upotrebljeno je za podmićivanje najmanje dvojice crnogorskih funkcionera i jedne advokatice, sestre tadašnjeg najvišeg zvaničnika vlade. RTPV navodi iznos od 7,3 miliona evra, isplaćen kroz četiri lažna konsultantska ugovora. Imena crnogorskih funkcionera u javno objavljenim dokumentima američkih institucija nisu navedena.
U decembru 2011. Mađar Telekom i njegov većinski vlasnik Dojče Telekom pristali su na poravnanja sa američkim organima, uz ukupne obaveze od oko 95 miliona dolara. Ta poravnanja nisu bila utvrđivanje individualne krivične odgovornosti crnogorskih funkcionera.
Za Anu Đukanović bila je, prema ranije objavljenoj dokumentaciji, ugovorena naknada od 246.000 evra. Ona optužbe negira, tvrdi da je novac primila za obavljeni pravni posao i tužila je medije koji su je pominjali u tom kontekstu. Crnogorsko tužilaštvo je 2015. sarađivalo sa američkim pravosudnim organima, a tadašnji glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić je 19. novembra te godine u emisiji „Načisto“ na Televiziji Vijesti rekao: „Za sada nema osnovane sumnje da je počinjeno krivično djelo“. Govorio je o advokatskim ugovorima povezivanim sa Anom Đukanović i Nikolom Martinovićem.
Šta o ponudi i doplati manjinskim akcionarima kaže Miodrag Ivanović?
Bivši čelnik kompanije Monet Miodrag Ivanović govorio je za Pobjedu o ceni i toku tendera. Prema njegovim rečima, ponuda Mađar Telekoma bila je 15 do 16 miliona evra viša od drugoplasirane, a on to ovako argumentuje:
„Zašto bi neko davao mito ako je već ponudio 15 ili 16 miliona više od drugoplasiranog? Šta time dobija?“
Ivanović tvrdi i da je Mađar Telekom posle kupovine državnog paketa hteo najmanje dve trećine vlasništva, ali nije bio spreman da za dodatne akcije plati više od 2,20 evra, dok su manjinski akcionari tražili 2,50 evra po akciji. Tadašnja Vlada je razliku od 30 centi po akciji doplatila iz budžeta. RTCG navodi da je to ukupno oko tri miliona evra, a Ivanović procenjuje da je izdvojeno između 2,7 i 2,8 miliona. „Vlada je odlučila da doplati razliku od 30 centi. Ja bih i danas donio takvu odluku“, rekao je Ivanović.
Na pitanje američkih dokumenata odgovara istim tonom: „Amerikanci nikada nijesu imenom i prezimenom optužili nikoga iz Crne Gore“, naveo je on za Pobjedu.
Obradović i Ivanović su inače već bili na optuženičkoj klupi u srodnom predmetu. Viši sud u Podgorici oslobodio ih je 13. februara 2025. u slučaju ugovora sa londonskom kompanijom Rawleigh Trading, vrednog 2,3 miliona evra, a Apelacioni sud je 4. septembra 2025. potvrdio tu presudu. Ta presuda se ne odnosi na privatizaciju u celini, pa ne govori o ishodu predstojećih saslušanja.
