Smena Andrije Mandića van dnevnog reda, DPS ne dolazi

Predlog opozicije da se razreši predsednik Skupštine Crne Gore i lider Nove srpske demokratije Andrija Mandić nije uvršten u dnevni red sednice parlamenta 9. oktobra. Demokratska partija socijalista (DPS), najveća opoziciona stranka, odgovorila je da na sednicu ne dolazi i da neće glasati zajedno sa većinom dok se ne omogući izjašnjavanje o smeni. Podgorica je time ostala bez odluke o sudbini čoveka koji vodi parlament, a šef poslaničkog kluba DPS Andrija Nikolić tvrdi da se ona ne donosi samo u Crnoj Gori, nego i na relaciji prema Beogradu i Aleksandru Vučiću.

Ko je blokirao uvrštavanje predloga u dnevni red?

Prema Nikolićevim rečima, izgovorenim na konferenciji za novinare u Podgorici, klub Demokratske narodne partije (DNP) Milana Kneževića nije dao saglasnost da se dnevni red dopuni usaglašenim predlogom opozicije za razrešenje Mandića. Knežević i njegova stranka nalaze se u opoziciji, što je Nikolić naglasio u obrazloženju:

“To što DNP Milana Kneževića, iako je u opoziciji, već drugi put doprinosi blokadi izjašnjavanja o Mandićevoj smjeni govori da se o političkoj sudbini predsjednika crnogorskog parlamenta ne odlučuje prevashodno u Podgorici već da presudan uticaj imaju političke veze Mandića i Kneževića sa Aleksandrom Vučićem.”

Tvrdnju da je reč o drugom blokiranju iznosi Nikolić, a izvori kojima raspolažemo ne navode kada je bio prvi put. Isto važi za vezu sa Vučićem: to je ocena šefa poslaničkog kluba DPS, ne utvrđena činjenica.

Zašto DPS ne dolazi na sednicu?

Nikolić je optužio Mandića da izbegava proveru podrške, pa je nabrojao šta mu zamera:

“Sazvao je današnju sjednicu bez konsultacije sa šefovima opozicionih klubova. Pobjegao je sa Cetinja, kršeći Zakon o Prijestonici. Skupština nije privatna Mandićeva firma. Mandić je uhapsio parlamentarnu demokratiju i kao taoce drži poslanike PES, političku stabilnost i evropski put Crne Gore. Zbog takvog odnosa, DPS neće doći na današnju sjednicu parlamenta.”

Odluku je predstavio kao izbor, a ne kao bojkot Skupštine. Kako je naveo, DPS neće da svojim prisustvom u plenarnoj sali stvara privid redovnog parlamentarnog života dok se, po njegovim rečima, izbegava odgovor na pitanje da li predsednik Skupštine ima potrebnu podršku. Poručio je i da je stav stranke nepromenjen: nema zajedničkog glasanja sa većinom dok se ne omogući glasanje o inicijativi za smenu.

Inicijativu za razrešenje potpisalo je 35 poslanika, a povod je Mandićevo saučešće povodom smrti Ratka Mladića.

Šta se dogodilo 24. septembra?

Vanredna sednica na kojoj se trebalo odlučivati o toj inicijativi bila je zakazana za 24. septembar i nije održana, jer nije bilo kvoruma. Opozicija je tada optužila rukovodstvo parlamenta da je onemogućilo utvrđivanje prisustva poslanika i javni prenos. U prikazu te sednice RTCG navodi da je Mandić napustio plenarnu salu posle rasprave sa opozicionim poslanicima, koji su tražili da se sednica formalno otvori, evidentira prisustvo i omogući novinarima da prate rad. Skupštinsko obezbeđenje nije pustilo novinare i snimatelje u salu, prenosa nije bilo, a o razrešenju se nije glasalo.

Kako je reagovao Evropski savez?

Ivan Vujović, jedan od lidera Evropskog saveza, optužio je vlast u objavi na mreži Iks da preko Kneževića opstruira stavljanje inicijative na dnevni red. Zatražio je od Pokreta Evropa sad objašnjenje kako opstrukcija DNP-a doprinosi evropskom putu Crne Gore. U objavi je napisao:

“Milan čuva Andrijinu fotelju vjerovatno zabrinut za evropsku budućnost Crne Gore.”

Nikolić je na istoj konferenciji otvorio i drugo pitanje, vezano za hapšenje ruskih državljana u Risnu. Javno je pitao ministra unutrašnjih poslova i direktora Uprave policije kako su osobe pod sankcijama Evropske unije i Velike Britanije uopšte ušle u Crnu Goru. Dodao je da se za te pojedince, kako je naveo, u SAD nudi deset miliona dolara za informacije.

Poglavlja 17, 18 i 19 u Luksemburgu

Politički spor u parlamentu odvija se istovremeno sa pregovorima o članstvu. Dopisnik RTCG-a iz Brisela javio je 9. oktobra da Crna Gora na međuvladinoj konferenciji u Luksemburgu, u ponedeljak 12. oktobra, privremeno zatvara tri poglavlja: 17 (Ekonomska i monetarna unija), 18 (Statistika) i 19 (Socijalna politika i zapošljavanje). RTCG to navodi kao sopstveno saznanje, bez pozivanja na zvaničnu potvrdu.