Bošković pred sudom u Podgorici zbog treće optužnice

Bivši ministar odbrane Crne Gore i poslanik Demokratske partije socijalista Predrag Bošković danas se pred Višim sudom u Podgorici suočio sa trećom optužnicom u poslednjih pet godina. Postupak se u regionu prati pažljivije nego što bi obična hronična vest to nalagala, jer je pravosuđe deo poglavlja koje Crna Gora, kao zemlja korak ispred Srbije u pregovorima sa Evropskom unijom, mora da zatvori pre ulaska, a ishod ovakvih predmeta služi kao merilo koliko su te reforme stvarne.

Šta je predmet kontrole optužnice

Kontrola optužnice održana je danas, 21. septembra, pred Specijalnim odeljenjem Višeg suda u Podgorici, u postupku kojim predsedava sudija Vesna Kovačević. Osim Boškovića, optuženi su i Slobodan Filipović, bivši državni sekretar u Ministarstvu odbrane, i Marko Drobnjak, bivši načelnik Službe za finansijsko poslovanje u istom ministarstvu. Specijalno državno tužilaštvo, čiji je tužilac u ovom predmetu Ivan Medojević, teretilo je sve troje za zloupotrebu službenog položaja i predložilo sudu da optužnicu potvrdi, pozivajući se na dokumentaciju prikupljenu tokom istrage i na iskaze svedoka.

Za šta se tereti Bošković

Po navodima optužnice, Bošković i Filipović su, suprotno tadašnjem Zakonu o nevladinim organizacijama i Zakonu o sportu, kroz 43 rešenja donesena između 2018. i 2020. godine dodeljivali finansijska sredstva pojedinim nevladinim i sportskim organizacijama bez javnog konkursa. Drobnjak se, prema tužilaštvu, tereti da je po tim rešenjima naređivao isplate i overavao zahteve za plaćanje upućene Državnom trezoru. Ukupan iznos koji je na taj način, kako tvrdi SDT, isplaćen bez konkursa i naneo štetu budžetu Crne Gore prelazi 168.000 evra.

Bošković je pred sudom odbacio tezu da je reč o krivičnom delu:

“Postupao sam kao i svi ministri prije i posle mene.”

Objasnio je i da su sporne isplate, gledano pojedinačno, bile skromne. Prema optužnici je reč o 43 isplate, u proseku manjim od 4.000 evra, što je, kako je rekao, dokaz da nije postojala namera prikrivanja. Ukazao je i da je isti postupak nastavljen i posle njegovog mandata, pod istim propisima koji, kako tvrdi, i danas važe.

Naglasio je i da mu ovo nije prvi susret sa tužilaštvom po sličnoj osnovi:

“Ovo je treća optužnica protiv mene u posljednjih pet godina… Čime sam ja ovo zaslužio.”

Prema njegovim rečima, jedna ranija optužnica je odbačena, a po drugoj je pravosnažno oslobođen. Advokat odbrane Mihailo Volkov je sudu predložio obustavu postupka, tvrdeći da su sporna rešenja u Ministarstvu odbrane prolazila više nivoa državne kontrole, uključujući i Državnu revizorsku instituciju, i da tada ništa sporno nije utvrđeno.

Filipović je pred sudom ocenio da optužnica ima za cilj njegovu profesionalnu, političku i ličnu diskreditaciju. Drobnjak je, sa svoje strane, tvrdio da se tužilaštvo u optužnici poziva na odredbu koja je prestala da važi pre više godina, i da dokumenti na kojima se optužnica zasniva nisu formalna rešenja nego interni radni materijali ministarstva. Specijalni tužilac Medojević je na tvrdnje da se identičan postupak nastavlja i danas odgovorio da su formirani i drugi predmeti protiv lica koja su rešenja donosila i pre i posle Boškovićevog mandata, ne precizirajući o kome je reč.

Ovo ročište je zakazano pošto je prethodno odloženo, jer je Drobnjak primerak optužnice dobio samo dva dana pre planiranog termina, što mu nije ostavljalo dovoljno vremena za pripremu odbrane.

Za produženo krivično delo zloupotrebe službenog položaja, za koje su Bošković, Filipović i Drobnjak osumnjičeni kao saizvršioci, zakon predviđa kaznu zatvora od jedne do osam godina. Sud je najavio da će odluku o tome da li potvrđuje optužnicu doneti u zakonom predviđenom roku, bez preciziranja tačnog datuma.

Zašto se ovo prati i u Beogradu

Predmet Bošković je deo šireg obrasca u kome se crnogorsko pravosuđe, posle promene vlasti u Podgorici, okreće ka bivšim funkcionerima DPS-a, partije koja je decenijama vodila zemlju. Za Srbiju je to relevantno iz dva razloga: Crna Gora je u pregovorima sa Briselom dalje od Srbije, pa se tempo i ishod ovakvih suđenja tumače kao pokazatelj koliko brzo vladavina prava u regionu zaista napreduje, a ne samo deklarativno. Da li će Viši sud u Podgorici potvrditi optužnicu, i kada, ostaje otvoreno pitanje na koje odgovor tek treba da stigne.