Zaporožje: najmanje 11 mrtvih posle bombi na petospratnicu

Vođene avio bombe pogodile su u subotu, 10. oktobra, petospratnu stambenu zgradu u Zaporožju, a broj poginulih rastao je tokom dana: od prvih četiri žrtve do 11 prema podacima oblasne uprave, odnosno najmanje 15 prema ukrajinskom tužilaštvu. Oko 14 časova usledio je dnevni raketni napad na Kijev, posle kojeg su u glavnom gradu zakazali struja, voda i metro. Dan ranije su u Majamiju o načinima da se rat okonča razgovarali zvaničnici SAD, Ukrajine i evropskih saveznika, i dogovor nije objavljen.

Koliko je ljudi poginulo u Zaporožju?

Ukrajinsko vazduhoplovstvo upozorilo je oko 5 časova ujutru da su ruski taktički avioni lansirali vođene avio bombe ka Zaporožju. Pogođena je petospratna zgrada: jedan ulaz je delimično uništen, a delovi konstrukcije urušili su se do drugog sprata.

Brojke se razlikuju po izvoru i po satu objave, pa ih vredi poređati redom kojim su stizale:

• Mihajlo Semikin, vršilac dužnosti načelnika Zaporoške oblasne vojne administracije, oko 7.05 je naveo 4 poginula i 4 povređena.
• Ivan Fedorov, kopredsedavajući Saveta odbrane Zaporoške oblasti, potom je govorio o 8 poginulih i 16 povređenih, među kojima je troje dece, dvoje teško povređenih. Tada je sudbina još 12 ljudi bila nepoznata.
• Oblasna vojna administracija kasnije je javila da je poginulo 11 civila, među njima troje dece. Koliko je ljudi i dalje vođeno kao nestalo, nije precizirala.
• Prema ukrajinskom tužilaštvu, koje prenosi Al Džazira, poginulo je najmanje 15 ljudi.

Spasioci su iz ruševina izvukli dvoje stanara, ženu i muškarca, a potraga za zatrpanima se nastavlja. Semikin je u prvom javljanju poručio da bi pod ruševinama još neko mogao biti:

„Još jedna osoba možda je i dalje pod ruševinama.“

U Zaporožju je 11. oktobar proglašen danom žalosti. Isti grad je bio na udaru i dan ranije: 9. oktobra vođene bombe pogodile su stambene delove, poginuo je najmanje jedan čovek, a sedmoro je povređeno, među njima dete. Zaporožje je regionalni centar u blizini linije fronta koji je pod ukrajinskom kontrolom, dok Rusija od februara 2022. drži delove oblasti.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski na društvenim mrežama je napad povezao sa sankcijama na ruski dizel:

„Danas je Rusija izrazila zahvalnost za ukidanje sankcija na izvoz dizela tako što je bacila pet vođenih bombi na stambene zgrade u Zaporožju.“

Zelenski je dodao i da spasioci i dalje traže ljude pod ruševinama. Kyiv Independent u istom danu prenosi objavu američkog predsednika Donalda Trampa na mreži Truth Social, napisanu posle razgovora sa Vladimirom Putinom: „Rusija će odmah isporučiti preko 300.000 tona dizel goriva američkom i svetskom tržištu, još 500.000 tona tokom novembra, a odmah zatim 1.000.000 tona.“ Nijedan od pročitanih izvora ne navodi kada je tačno ta objava data.

Šta se u Kijevu dogodilo oko 14 časova?

Oko 14 časova u Kijevu se čulo više eksplozija, a na snazi je bila uzbuna zbog raketne opasnosti. Gradonačelnik Vitalij Kličko javio je na Telegramu da je pogođena zgrada restorana u Obolonskom rejonu i da su ostaci rakete pali u dvorište stambene zgrade na drugoj adresi u istom rejonu. Prema njegovim rečima, ostaci drona pali su i na stambenu zgradu od 25 spratova i na poslovnu zgradu od osam spratova u Solomjanskom rejonu. Hitne službe su na terenu, a podataka o žrtvama u Kijevu nije bilo u trenutku objave.

Problemi sa strujom počeli su oko sat ranije. Novinari Kyiv Independenta prijavili su oko 12.50 prekid napajanja u rejonima Pečersk i Borščagivka, a prema podacima kompanije DTEK struju je izgubio i Bučanski rejon Kijevske oblasti. Kličko je stanje objasnio ovako:

„Zbog oštećenja energetskog objekta u Kijevskoj oblasti, stanje u snabdevanju glavnog grada strujom se pogoršalo. U gradu postoje i poremećaji u snabdevanju vodom.“

Zbog naglog pada napona stao je kijevski metro, zajedno sa pokretnim stepenicama. Gradska uprava javila je da je saobraćaj nastavljen oko 14.30, sa dužim razmacima između vozova. Rusija od 1. oktobra pojačava udare na ukrajinsku energetsku mrežu, a posle napada 8. oktobra Kijev je bio gotovo potpuno u mraku, sa milionima ljudi bez vode.

Šta je prethodilo napadima?

U Majamiju su u petak, 9. oktobra, razgovarali zvaničnici SAD, Ukrajine i Evrope. Američki izaslanik Stiv Vitkof saopštio je na mreži X da su učestvovali „E3, Evropska komisija, Ukrajina i NATO“, kao i da su razgovori obuhvatili:

„potencijalne puteve za smirivanje i okončanje rata sa Rusijom pre zime i unapređenje napora ka održivom i trajnom miru“.

Teme su bile energetska otpornost, izvoz žita, bezbednosne garancije, obnova Ukrajine i njeno pristupanje Evropskoj uniji. Državni sekretar SAD Marko Rubio upozorio je dan ranije, u četvrtak, da je sukob u opasnom zastoju:

„Drugi način na koji se zastoji završavaju jeste eskalacija.“

Rubio je novinarima dodao da bi se sukob mogao preliti na susedne članice NATO-a. Dopisnica Al Džazire iz Kijeva Odri Mekalpin opisala je kako izgledaju dnevni napadi: „Sve je više napada tokom dana širom Ukrajine, a u Kijevu u poslednje vreme sve više dronova na mlazni pogon pogađa mete usred dana.“

O ranijem udaru vođene bombe, na autobuse u Kramatorsku, u kojem je poginulo 33 ljudi, portal je već pisao. Zaporožje i Kijev su odvojen događaj, a oba napada stigla su dan posle razgovora u Majamiju.