Arnautović predlaže obavezno glasanje na izborima u BiH

Nedelju dana posle opštih izbora u Bosni i Hercegovini, održanih 4. oktobra, jedan od članova Centralne izborne komisije otvorio je pitanje promene pravila po kojima se u toj zemlji glasa. Suad Arnautović je u razgovoru za Federalnu novinsku agenciju (Fena) izneo paket predloga, a kao primer nejednake težine glasa naveo je tri izborne jedinice u Republici Srpskoj. Pri tome je naglasio da su to njegovi lični stavovi, a ne stav CIK-a BiH.

Šta Arnautović predlaže za birače i biračke spiskove?

Centralni birački spisak, ocenio je Arnautović, ne odgovara stvarnom stanju na terenu, pre svega zbog ljudi koji imaju važeća lična dokumenta BiH, a ne žive u zemlji. Kao lek navodi dve mogućnosti: obavezno glasanje, uz posebnu identifikacionu karticu za svakog birača, ili povratak na aktivnu registraciju birača, bar u jednom izbornom ciklusu.

Predlaže i da aktivno i pasivno biračko pravo dobiju mladi sa navršenih 16 godina. Kao primere zemalja u kojima se od te dobi glasa na određenim izborima naveo je Nemačku i Austriju.

U biračkim odborima, po njegovom predlogu, sedeli bi isključivo državni službenici, nameštenici i zaposleni u javnim ustanovama čije se naknade isplaćuju iz budžeta. Članove opštinskih i gradskih izbornih komisija imenovao bi CIK BiH, a njihove naknade isplaćivale bi se iz budžeta te institucije.

Kada bi se održavali lokalni, a kada opšti izbori?

Arnautović smatra da bi lokalne i opšte izbore trebalo održati u istoj godini, ali u različitim terminima. Svoju zamisao o rasporedu opisao je ovako:

„Po meni, donosioci odluka trebaju da obave sadržajnu raspravu i ocjene koliko bi bilo svrsishodno, a ja mislim da bi, da se spoje i u jednoj izbornoj godini održe i lokalni i opšti izbori, da lokalni budu u aprilu mjesecu izborne godine, a da opšti budu, kao i do sada, u prvoj nedjelji oktobra“, kazao je Arnautović.

Opšti izbori bi, dakle, zadržali sadašnji termin, a lokalni bi se pomerili na proleće iste godine.

Formula, pragovi i nejednake izborne jedinice

Najkonkretniji deo predloga tiče se pretvaranja glasova u mandate. Arnautović bi Sent-Lagijevu formulu zamenio d’Ontovom i uveo tri izborna praga: četiri ili pet odsto za pojedinačnu stranku, šest odsto za koaliciju dve stranke i sedam odsto za koaliciju tri ili više stranaka. Po njegovoj oceni, ta dva poteza mogla bi da doprinesu okrupnjavanju političkog spektra u BiH. Uvođenje različitih pragova obrazložio je rečenicom:

„Nije fer da jedan i drugi politički subjekt (nezavisni kandidat i koalicija od 12 političkih stranaka) ima isti izborni prag“, smatra Arnautović.

Izborne jedinice trebalo bi, prema njegovim rečima, pojednostaviti i objediniti, uz zaštitu od političkih manipulacija pri određivanju granica. Pojave koje želi da spreči imenovao je kao gerrymandering i malapportionment, to jest politički motivisano prekrajanje izbornih jedinica i nesrazmer u zastupljenosti birača.

Za primer je uzeo jedinice 1b, 2b i 3b u Republici Srpskoj, iz kojih se u Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH bira ukupno devet direktnih poslanika, po tri iz svake. Broj upisanih birača se, međutim, znatno razlikuje: u jedinici 1b, koja obuhvata banjalučku regiju, 4. oktobra 2026. bilo ih je upisano 570.725, a u jedinici 3b, trebinjskoj regiji, 296.496. Razlika iznosi 274.229 birača, a obe jedinice biraju isti broj poslanika. Zbog toga je Arnautović podsetio:

„Podsjećam da je jednako pravo glasa jedno od pet načela slobodnih i poštenih izbora i ako ono nije ostvareno ne može se reći da su izbori, u cjelini gledano, fer i pošteni“, rekao je Arnautović.

Tehnologije na biračkim mestima

Specifične izborne tehnologije korišćene na ovogodišnjim opštim izborima, ocenio je član CIK-a, položile su ispit. Ipak, smatra da bi trebalo razmotriti njihovu nadogradnju, uključujući i uvođenje kamera na biračka mesta.

Arnautović je na kraju ponovio da iznosi lične predloge za unapređenje izbornog procesa, a ne zvanične stavove Centralne izborne komisije BiH.