Kongres o Balkanu: demokrate traže vraćanje sankcija Dodiku

Pododbor za Evropu Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma Kongresa Sjedinjenih Američkih Država održao je juče, 15. septembra, saslušanje o američkoj politici prema Zapadnom Balkanu. Isti dan su demokrate u tom telu objavile izveštaj prema kojem su vlasti Republike Srpske od januara 2025. na lobiranje u Vašingtonu potrošile najmanje 8,9 miliona dolara. Za Beograd je saslušanje značajno i zbog imena koje se u njemu pominjalo van konteksta Bosne i Hercegovine: republikanski kongresmen Džo Vilson je poslednjih nedelja u više navrata na mreži X kritikovao predsednika Srbije Aleksandra Vučića, između ostalog zbog organizovanja sahrane Ratka Mladića, osuđenog ratnog zločinca.

Saslušanje, nazvano “Politika SAD i bezbednosni izazovi u Zapadnom Balkanu”, počelo je u 10 časova po vašingtonskom, odnosno 16 časova po srednjeevropskom vremenu. Održao ga je Pododbor za Evropu, kojim predsedava republikanski kongresmen Kit Self iz Teksasa. Pred zastupnicima je svedočio Danijel Loton, zamenik pomoćnika državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja u Stejt departmentu. Sednica je bila otvorena za javnost, uz direktan prenos na sajtu Odbora.

Vodeći demokrata u pododboru, kongresmen Vilijam Kiting, jedan je od potpisnika pisma upućenog Stejt departmentu i Beloj kući kojim se traži preispitivanje odluke o ukidanju sankcija Miloradu Dodiku i licima povezanim sa vlastima Republike Srpske. Kiting je istog dana potpisao i izveštaj demokratske manjine u Odboru za spoljne poslove, pod nazivom “Usluga za protuuslugu na Balkanu: kako politika Trampove administracije prema Bosni bogati predsednikove lične saveznike, a američki narod ostavlja kratkih rukava”.

Dokument povezuje dve odluke administracije Donalda Trampa sa poslovnim interesima ljudi bliskih predsedniku SAD. Prva je ukidanje sankcija Dodiku, koje je Trampova administracija sprovela u dva koraka: 17. oktobra 2025. uklonjena su sa liste četiri Dodikova saradnika, a 29. oktobra i sam Dodik, njegova deca Igor i Gorica te ostala povezana lica i kompanije. Druga je izbor kompanije AAFS Infrastructure and Energy, povezane sa Trampovim saveznicima, za investitora Južne gasne interkonekcije koja bi Bosnu i Hercegovinu povezala sa hrvatskom gasnom mrežom i terminalom na Krku.

Prema izveštaju, vlasti Republike Srpske su od januara 2025. angažovale 11 lobističkih firmi u Vašingtonu. Bivši Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Majkl Flin je, prema dokumentima predatim američkom ministarstvu pravde, primao 100.000 dolara mesečno za savetovanje i lobiranje u korist vlade RS. Kompanija RRB Strategies bivšeg guvernera Ilinoisa Roda Blagojevića dobila je više od 700.000 dolara, sa ciljevima koji su, prema izveštaju, uključivali ukidanje sankcija Dodiku i uklanjanje visokog predstavnika Kristijana Šmita. Advokatska firma Džesija Binala, člana Trampovog pravnog tima, dobila je oko 191.000 dolara od Trampovog političkog fonda Save America PAC. Pominju se i bivši gradonačelnik Njujorka Rudi Đulijani te aktivistkinja Laura Lumer, za koje se navodi da su delovali u korist Dodika.

Kada je reč o gasovodu, izveštaj navodi da su Zozef Flin, brat Majkla Flina, i Binal kompaniju AAFS osnovali samo četiri dana nakon što je Ambasada SAD sa vlastima Federacije BiH razmatrala mogućnost da američka firma gradi i upravlja projektom. Vrednost samog plinovoda procenjena je na oko 350 miliona dolara, a sa tri povezane elektrane ukupna vrednost poslova mogla bi dostići oko 1,3 milijarde dolara. Autori izveštaja tvrde da AAFS nema dokazano iskustvo u energetici niti na Zapadnom Balkanu.

Demokrate u izveštaju traže od Trampove administracije da ponovo uvede sankcije Dodiku i obustavi podršku kompaniji AAFS, a od Kongresa da istraži poslovne kapacitete te firme. Evropskoj uniji se preporučuje uspostavljanje zajedničkog režima sankcija protiv Dodika i drugih lica koja, prema oceni autora, destabilizuju Bosnu i Hercegovinu. Srpske novine su ranije pisale o istoj priči, o tome kako su Dodik i braća Flin, prema navodima kongresmena Kitinga, nagrađeni poslovnim aranžmanima u BiH.

Reč je o političkom i istražnom dokumentu demokratske manjine u Kongresu, pa navodi o sukobu interesa i motivima administracije predstavljaju zaključke autora, a ne pravosnažno utvrđene činjenice. Odgovor Stejt departmenta ili Bele kuće na optužbe iz izveštaja do juče uveče nije stigao. Paralelno, u Senatu su 16. i 17. septembra zakazana saslušanja kandidata za diplomatske funkcije, među njima i Ronalda Džonsona, koga je Tramp nominovao za ambasadora SAD u Bosni i Hercegovini. Da li će saslušanja promeniti kurs administracije prema Dodiku i Republici Srpskoj, ostaje pitanje na koje odgovor tek treba da stigne iz Vašingtona.