Referendum u Alberti: danas se glasa o putu ka odvajanju

Referendum u Alberti, kanadskoj pokrajini u kojoj se nalazi većina dokazanih naftnih rezervi zemlje, održava se danas, 19. oktobra, ali birači na njemu ne biraju nezavisnost. Odlučuju da li će pokrajinska vlada pokrenuti zakonski proces koji tek može da vodi do glasanja o otcepljenju. Za čitaoce u Srbiji to je primer kako ustavna država pitanje odvajanja razlaže na faze, umesto da ga prepusti jednom glasanju.

Šta se tačno bira na glasačkom listiću?

Pitanje je jedno od deset na pokrajinskom referendumu. Birači biraju između dve opcije: da Alberta ostane pokrajina Kanade ili da Vlada Alberte pokrene zakonski proces koji kanadski ustav predviđa za održavanje obavezujućeg referenduma o odvajanju. Ako pobedi druga opcija, sledi još jedan referendum, pa se ni tada ne odlučuje o otcepljenju.

Pitanje je na listić stiglo zaobilaznim putem. Sud kraljeve klupe Alberte poništio je 13. maja 2026. peticiju separatista, uz obrazloženje da nisu propisno konsultovali domorodačke narode. Premijerka Danijel Smit je 21. maja u televizijskom obraćanju objavila da se devet pitanja iz oktobarskog glasanja dopunjava desetim. U njega je ušla i peticija za ostanak u Kanadi koju je pokrenuo Tomas Lukašuk, a izborna komisija Alberte proverila je više od 400.000 potpisa. Separatistička peticija je, prema proveri, skupila skoro 223.000 potpisa.

Smit je pitanje dodala iako je protiv nezavisnosti. To je, prema navodima Asošijeted presa, odgovor na pritisak aktivista iz njene Ujedinjene konzervativne partije, među kojima su i neki od onih koji su 2022. pomogli da bivši premijer Džejson Keni bude smenjen.

Koliko je ljudi već glasalo?

Prevremeno ili posebno glasalo je više od 1,35 miliona ljudi, odnosno 43 odsto upisanih birača. Na pokrajinskim izborima 2023. prevremeno je glasalo oko 810.000. Birališta su otvorena od 9 do 20 časova po planinskom vremenu, što je po srpskom vremenu od 17 časova danas do 4 ujutru sutra. Rezultati se očekuju nekoliko sati posle zatvaranja.

Ankete se razilaze. Smit je nedavno navela anketu u kojoj samo 22 odsto ispitanika podržava odvajanje, i dodala da je to i dalje previše. Prema istraživanju agencije Mainstreet, za ostanak je 65,6 odsto, a za odvajanje 34,4 odsto. Angus Reid beleži 66 prema 34.

Ko vodi kampanju i šta poručuje?

Premijer Kanade Mark Karni dva dana je držao skupove u Kalgariju i Edmontonu, gde je odrastao, i pozivao birače da ne uzimaju ishod zdravo za gotovo.

„Glasajte kao da budućnost Kanade zavisi od toga, jer zavisi”, rekao je Karni na skupu u Edmontonu u petak. Upozorio je i da referendum dolazi u „najgore moguće vreme” i zatražio od Albertanaca da glasom ne šalju poruku Otavi. Najglasnije ovacije na skupovima dobio je kad je govorio o preusmeravanju kanadske trgovine sa Sjedinjenih Država.

Smit, koja se često sukobljavala sa Džastinom Trudoom, pohvalila je Karnija za poboljšane odnose. „Mislim da se možemo složiti oko toga da smo u poslednjih 18 meseci imali stvarnu promenu”, rekla je u petak za Asošijeted pres.

Na drugoj strani je pokret Let Alberta Decide. Njegov kopredsedavajući Kit Vilson kaže da je uspeh ostvaren već izlaznošću:

„Mislim da smo već uspeli kad pogledate izlaznost. Ljudi su angažovani i razgovaraju o ovoj temi na nivou koji je istorijski bez presedana.”

Vilson tvrdi da je pokrajina ostala ranjiva na savezne politike jer liberalne vlade mogu da dobiju izbore bez veće podrške u Alberti, a ujedno odbacuje mogućnost da Alberta postane američka savezna država. „Nemam nikakav interes da gospodara koji vlada budućnošću moje dece u Otavi zamenim novim, onim u Vašingtonu”, rekao je. Separatistički lider Džef Rat izjavio je da bi bio presrećan ako bi 30 odsto Albertanaca glasalo za pokretanje procesa, čak i bez većine, i da želi da Smit bude smenjena sa mesta lidera Ujedinjene konzervativne partije.

Zašto je spoljni uticaj postao tema kampanje?

Rat i drugi zagovornici nezavisnosti sastali su se tri puta sa predstavnicima američkog Stejt departmenta u Vašingtonu. Prema istraživanju lista Globe and Mail od 3. oktobra, politički operativci povezani sa Republikanskom strankom pomagali su kampanji za otcepljenje, a separatistima su u Vašingtonu bili ponuđeni pristup svežoj vodi i naknade od nafte. Premijer Britanske Kolumbije Dejvid Ibi pozivanje stranog mešanja nazvao je izdajom.

Poglavica naroda Kri sa jezera Sterdžen Šeldon Sanšajn kaže da Alberta ne može da napusti Kanadu bez pristanka prvih naroda, pozivajući se na ugovore stariji od same pokrajine, i da bi njegov narod ostao u Kanadi i ako bi Albertanci glasali za nezavisnost. Za sastanke separatista s američkim zvaničnicima rekao je za AP:

„To je apsolutna izdaja prema narodu Kanade, prema narodu Alberte.”

Požar u bazi Vejnrajt

Glasanje se održava u senci požara u vojnoj bazi Vejnrajt, oko 200 kilometara jugoistočno od Edmontona. Poginula su četiri vojnika, a povređeno je 39 osoba, među kojima je 19 teško. Vatra je počela kao tinjajući požar trave, a jak vetar ju je pretvorio u „zid plamena” koji se brzo pomerio prema osoblju na vežbi bojevim streljivom. Ministarstvo odbrane navelo je da su poginuli narednik Morgan Vong i redovi Šon Farel, Ejden Gulding i Hejden Likemark.

Karni je požar nazvao „jednom od najgorih tragedija koje su oružane snage doživele na kanadskom tlu u mirnodopsko vreme” i naložio da zastave u celoj zemlji budu spuštene na pola koplja.

Rezultati glasanja stižu u toku noći po srpskom vremenu. Separatistički lideri već poručuju da će pokret nastaviti da radi i ako opcija za odvajanje izgubi.