Kanada uzvratila carinama, Tramp preti Bombardijeu zabranom

Kanadske uzvratne carine stupile su na snagu u utorak, 8. septembra, u 00.01 čas po istočnoameričkom vremenu, i time je trgovinski sukob dve najveće severnoameričke privrede ušao u fazu u kojoj se dažbine mere desetinama milijardi dolara. Za Beograd ovo nije udaljena epizoda: kada najveća sila na svetu ovako otvoreno koristi carine kao polugu prema susedu i dugogodišnjem savezniku, to je pokazna vežba za svaku manju, otvorenu privredu koja svoju spoljnu trgovinu gradi na predvidivosti pravila, uključujući i Srbiju na njenom putu ka evropskoj integraciji.

Kanadske stope idu od 15 do 50 odsto i, prema podacima objavljenim istog dana kada su carine stupile na snagu, pogađaju oko 27,6 milijardi dolara američke robe, gotovo 28 milijardi. Dažbina na američki čelik i aluminijum udvostručena je na 50 odsto, čime je izjednačena sa američkom stopom koju Vašington već naplaćuje na kanadski metal. Uzvratnim merama obuhvaćeni su:

• papir i celuloza
• građevinski materijal
• kućni aparati
• elektronika
• poljoprivredni proizvodi
• poljoprivredna mehanizacija

Kanadski potez je odgovor na američke carine od 50 odsto na 20 milijardi dolara kanadske robe, koje je Donald Tramp uveo 22. avgusta. Vašington je te dažbine zasnovao na članu 338 Zakona o carinama iz 1930. godine, odredbi koja pre ovog slučaja nikada nije bila primenjena za uvođenje carina i koja predsedniku dozvoljava da uvede dažbine do 50 odsto bez ikakve prethodne istrage, na neograničen rok. Isti zakon iz 1930, poznat po carinama Smut-Havli koje su tada zahvatile ceo svet, ekonomisti decenijama navode kao jedan od uzroka produbljivanja Velike depresije. Američke carine pokrivaju oko pet odsto godišnjeg kanadskog izvoza u Sjedinjene Države. Vrhovni sud je u februaru presudio da je Tramp prekoračio ovlašćenja jednim ranijim setom carina uvedenim po drugom osnovu i naložio povraćaj sredstava uvoznicima, pa je administracija tada počela da traži novu pravnu osnovu za dažbine, uključujući i ovu prema Kanadi.

Dan pre nego što su kanadske mere stupile na snagu, Tramp je zapretio da montrealski proizvođač aviona Bombardije neće moći da prodaje na američkom tržištu ako ne preseli proizvodnju u Sjedinjene Države. U objavi na svojoj platformi Truth Social napisao je: “Ako hoće naše tržište, moraju da grade ovde i da prestanu da se prema Americi ponašaju kao prema kasici za novac.” Bombardije je odgovorio da već ima značajne proizvodne pogone u Sjedinjenim Državama i da tamo kontinuirano proširuje prisustvo, uz poruku da kompanija otvara desetine hiljada radnih mesta na američkom tlu.

Do zaoštravanja je došlo pošto su pregovori dve zemlje propali prošlog meseca, u poslednjem trenutku i posle dana tokom kojih je delovalo da se strane približavaju dogovoru. Sporne tačke bile su olakšice za kamione i vozila, ograničenje prava Kanade da sklapa trgovinske sporazume sa trećim zemljama i zahtevi za sadržaj na francuskom jeziku na striming platformama. Kanadski premijer Mark Karni je propast pregovora opisao kratko: “Tražili su previše, a ponudili premalo.” On je iz Otave poručio da je Kanada bila spremna da ukine preostale uzvratne carine na čelik, aluminijum i automobile ako Vašington znatno spusti sopstvene, i da podstakne provincije da vrate prodaju američkog alkohola, ali da su američki zahtevi na kraju otišli predaleko. Sa druge strane, Trampov glavni trgovinski pregovarač Džejmison Grir je poručio da je ponuda uključivala niže carine na čelik, automobile i drvnu građu i da je bila povoljnija nego što Kanada sada dobija.

Politički značaj raskida verovatno je veći od neposrednog ekonomskog udara. Dve zemlje su prošle godine trgovale robom i uslugama u vrednosti od 880 milijardi dolara, a čak 72 odsto kanadskog robnog izvoza odlazi upravo u Sjedinjene Države. Kanadska javnost je vidno nezadovoljna: peticija za proterivanje američkog ambasadora Pita Hukstre, blisko povezanog sa Trampom, prikupila je od 21. jula skoro 248.000 potpisa, uz optužbu da je normalizovao predsednikove izjave o mogućem pripajanju Kanade Sjedinjenim Državama. Ontarijski premijer Dag Ford, čija provincija nosi najveći deo kanadske industrije, javno je stao iza Karnijevog odgovora i poručio da Kanada treba da uzvraća “carinu za carinu, dolar za dolar”.

Sudbina obnove trgovinskog sporazuma koji povezuje Sjedinjene Države, Kanadu i Meksiko, poznatog kao USMCA, sada je neizvesnija nego pre nedelju dana. Vašington je sa Meksikom već otvorio formalne razgovore o reviziji tog dogovora, dok pregovori sa Kanadom nisu ni počeli, a eskalacija carinskog sukoba otvara pitanje da li će uopšte biti pokrenuti u ovoj fazi. Analitičari pritom upozoravaju da se puni efekat novih dažbina na police i cene neće osetiti odmah, jer su isporuke robe uglavnom ugovorene unapred: primetnije poskupljenje se očekuje tek do sledećeg leta, kada tekuće narudžbine konačno prestanu da amortizuju novi trošak.