Slovenija glasa na četiri referenduma, jedan o strancima

Državljani trećih zemalja sa stalnim boravkom u Sloveniji, među njima i državljani Srbije, od 2. septembra više nemaju pravo da glasaju na lokalnim izborima, a u nedelju, 11. oktobra, slovenački birači će se o toj meri izjasniti na savetodavnom referendumu u Sloveniji, jednom od četiri koji se održavaju istog dana. Izborna tišina počinje večeras u ponoć, a birališta su u nedelju otvorena do 19 časova.

Ko glasa i koliko je već glasalo?

Pravo glasa ima 1.698.526 birača prema stanju od 1. septembra. Prema podacima Državne izborne komisije, na prevremenom glasanju u prva dva dana izašlo je 49.989 birača, odnosno 2,94 odsto upisanih. Birač na biralištu sam odlučuje koliko će listića uzeti: može da glasa na sva četiri pitanja, na tri, na dva ili samo na jedno.

Slovenački analitičari ocenjuju da je ovo prvi veći test odnosa snaga između nove vladajuće koalicije i opozicije. Koaliciju čine SDS, Nova Slovenija (NSi) i Demokrati, a u Državnom zboru je podržava i stranka Resnica. Vlada Janeza Janše formirana je u junu 2026. Koalicija i Resnica pozivaju da se na sva četiri pitanja glasa „za“, dok opozicija, koju čine Svoboda, Socijalni demokrati i Levica, poziva da se četiri puta glasa „protiv“.

Zakon o parlamentarnoj istrazi: jedino pitanje koje menja pravni poredak

Zakonodavni referendum odlučuje o izmenama zakona o parlamentarnoj istrazi koje je Državni zbor usvojio 26. maja 2026. Zahtev za referendum podneli su bivši članovi Odbora za zaštitu ljudskih prava sa skoro 45.000 overenih potpisa, a kampanji su se pridružile nevladine organizacije CNVOS, Danes je nov dan i Umanotera, kao i opozicione stranke.

Izmene bi znatno suzile pravnu zaštitu osoba koje se nađu pred istražnom komisijom parlamenta. Pojedinac više ne bi mogao da pred Ustavnim sudom ospori akt o određivanju istrage, a tužbu u upravnom sporu mogao bi da podnese tek u roku od osam dana od uručenja završnog izveštaja komisije. Pokretači referenduma upozoravaju da komisije takve izveštaje često nikada ne usvoje, pa poslanici tokom postupka, uz pristup ličnim podacima i javna saslušanja, mogu nepopravljivo da naruše ugled onih koji su meta istrage. Opozicija u zakonu vidi uvođenje političke policije.

Vlast tvrdi suprotno: da je dosadašnje uređenje omogućavalo zloupotrebe i proceduralna odugovlačenja kojima su se pojedini uticajni ljudi i političari izmicali parlamentarnom nadzoru, i da novi zakon smanjuje mogućnost da pravne garancije postanu sredstvo blokiranja tog nadzora.

Zakon pada ako većina glasača bude protiv i ako protiv glasa najmanje petina svih birača, što je 339.706 glasova. U tom slučaju Državni zbor godinu dana od proglašenja rezultata ne sme da usvoji suštinski sličan zakon.

Tri savetodavna pitanja

Savetodavni referendumi nisu pravno obavezujući za poslanike. Birači će odgovarati na tri pitanja:

• da li treba ukinuti obaveznu pretplatu za Radio-televiziju Slovenije, o čemu je Državni zbor odlučio na vanrednoj sednici u avgustu, posle predloga koalicije i Resnice podnetog krajem jula
• da li pravo na novčanu socijalnu pomoć za radno sposobne osobe bez objektivnih prepreka za rad treba uslovljavati društveno korisnim radom, što je predlog koji je podnela koalicija, a inicijativa je stigla uglavnom iz redova NSi
• da li pravo glasa na lokalnim izborima treba da imaju samo državljani Slovenije i drugih članica Evropske unije, a ne i državljani trećih zemalja

Šta znači pitanje o pravu glasa stranaca?

Ovo je pitanje koje se neposredno tiče i državljana Srbije sa stalnim boravkom u Sloveniji, a ujedno je i pravno najneobičnije. Pravo glasa na lokalnom nivou strani državljani sa stalnim boravkom imali su od 2002. godine. Državni zbor je sredinom juna izmenio zakon o lokalnim izborima i to pravo ukinuo, a izmena važi od 2. septembra. Savetodavni referendum, dakle, traži mišljenje o meri koja je već na snazi, pa njegov ishod pravno ništa ne menja.

Opozicija je zbog toga zatražila ocenu ustavnosti zakona. Ustavni sud je odbio da izvršavanje zakona privremeno zadrži, ali o suštini još odlučuje. Opozicija i nevladine organizacije koje zastupaju strance raspis referenduma nakon donošenja zakona nazivaju zloupotrebom referendumskog instituta, a kritičari navode da jedna grupa ljudi posle skoro 24 godine ostaje bez prava. Koalicija odgovara da želi najvišu moguću neposrednu demokratsku legitimnost za svoju odluku.

Rezultat će zato imati političku težinu pre svega uoči lokalnih izbora, koji su raspisani za 15. novembar 2026. Ako Ustavni sud kasnije poništi izmenu zakona, volja birača iz nedelje mogla bi da se nađe u raspravi o tome šta dalje.