Đukanović odgovorio Mandiću na optužbe o gorivu za Srpsku
Bivši predsednik Crne Gore u intervjuu Pobjedi poriče da je gorivom produžio rat u BiH, a predsednik Skupštine odgovor odlaže do posle glasanja o Ustavu.
Milo Đukanović, bivši predsednik Crne Gore, odbacio je u intervjuu listu Pobjeda tvrdnju predsednika Skupštine Andrije Mandića da su on i Demokratska partija socijalista (DPS) isporukama goriva Republici Srpskoj produžili rat u Bosni i Hercegovini. Spor se tiče i Srbije, jer se Đukanović u odgovoru poziva na nalaze Haškog tribunala o pomoći koju je Republici Srpskoj davala Vojska Jugoslavije i na novac koji je stizao iz Beograda.
Mandić je Đukanovića i DPS prethodno optužio za neposrednu političku i logističku ulogu u ratovima devedesetih, uključujući gorivo za Republiku Srpsku koje je, po njegovim rečima, produžilo rat u BiH. Đukanović u intervjuu tvrdi da je Mandić optužbe izneo u nastupu kajanja zbog telegrama saučešća koji je u svoje ime i u ime stranke NSD poslao sinu Ratka Mladića. Telegram je poslat, ali da je on povod optužbi, to je Đukanovićevo tumačenje, a ne utvrđena činjenica. U istom razgovoru Đukanović je Mandića nazvao četničkim vojvodom.
Šta Đukanović odgovara na optužbe o nafti?
Bivši predsednik počinje od genocida u Srebrenici, sa kojim, kako kaže, njegovo ime povezuju politički protivnici:
„U posljednje vrijeme učestale su bezočne izmišljotine velikosrpskih nacionalista i njihove posluge u Crnoj Gori da sam ništa manje nego vinovnik genocida u Srebrenici“
Zatim se poziva na Haški tribunal, koji je, prema njegovim rečima, utvrdio da je Vojska Jugoslavije davala Vojsci Republike Srpske municiju, gorivo, rezervne delove, obuku i tehničku pomoć. Đukanović tvrdi i da je 1993. godine 99,6 odsto budžeta Republike Srpske dolazilo iz Beograda, te da je Ratko Mladić, dok je komandovao Vojskom Republike Srpske, primao platu preko struktura Vojske Jugoslavije. Iz toga izvodi zaključak:
„Dakle, nije im za tenkove trebala ‘Đukanovićeva nafta’, niti su tenkovima pobili više od 8.000 bosanskih Muslimana u Srebrenici“
Đukanović odbacuje i Mandićevu tvrdnju da je rat u BiH mogao da se završi 1994. Podseća da je Skupština Republike Srpske 6. maja 1993. odbila Vens-Ovenov plan, a 3. avgusta 1994. plan Kontakt grupe, posle čega je Vlada Savezne Republike Jugoslavije 4. avgusta 1994. prekinula veze sa Republikom Srpskom i zatvorila granicu prema teritoriji pod kontrolom bosanskih Srba.
Njegov zaključak o motivima je kratak: „Ne mogu oni svoju istorijsku ni aktuelnu sramotu prikriti ni onda kad posegnu za Đukanovićevim imenom“. O telegramu saučešća kaže: „Nije naša tradicija slanje telegrama kad umre neko koga ne poznajete.“ Za one koji ga optužuju kaže: „Bednici zaslepljeni mržnjom hoće tu istorijsku sramotu da pripišu meni.“
Kako je odgovorio Mandić?
Mandić je 19. oktobra, na dan prvog glasanja o izmenama Ustava koje se odnose na proveru integriteta, na mreži X napisao da će odgovoriti kasnije:
„Zadržavam pravo da odgovorim na brutalne optužbe i neistine nekadašnjeg predsjednika Crne Gore“
Razlog za odlaganje objasnio je ovako: ne želi da „svečani trenutak“ glasanja o Ustavu kvari ili komplikuje „veoma jednostavnim i neoborivim dokazima“ kojima se, kako tvrdi, lako potvrđuje čak i komandna odgovornost Mila Đukanovića u građanskom ratu na prostoru bivše SFRJ. U objavi nije naveo koje dokaze ima ni kada će odgovoriti.
Poslanike je pozvao da se posvete glasanju: „Budimo svi na nivou zadatka i onoga što od nas traži preko 80% građana naše države.“ Glasanje je opisao rečima: „Danas odlučujemo o boljoj i evropskoj budućnosti Crne Gore.“
Tako se spor o ratu u Bosni, u kome je Đukanović težište odgovornosti prebacio na Beograd i Vojsku Jugoslavije, našao u istom danu sa prvim glasanjem o ustavnim izmenama. Mandić je glasanje stavio ispred odgovora, dok je Đukanović svoj odgovor objavio pre glasanja.
