Sankt Peterburg: dronovi pogodili naftni terminal

Ukrajinski dronovi napali su u noći na nedelju, 18. oktobra, Sankt Peterburg, drugi grad Rusije, a požari na tamošnjem naftnom terminalu stižu u trenutku kada Vašington tvrdi da upravo udari na ruske rafinerije podižu cenu goriva u svetu, pa se priča preko te cene tiče i potrošača u Srbiji. Napad je došao nekoliko dana pošto se raspao energetski prekid vatre koji je najavio Donald Tramp, a istog dana američki predsednik je javno optužio ukrajinskog kolegu da rat nikada nije ni želeo da okonča.

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da je oborilo 1.015 ukrajinskih dronova iznad 15 ruskih oblasti, Krima i Crnog mora. Prema ukrajinskim kanalima za praćenje vazdušnih napada, Exilenova+ i Supernova+, napad na Sankt Peterburg počeo je oko 2.50 po lokalnom vremenu. Državni mediji u Rusiji ocenili su ga kao najveći na taj grad od početka rata 2022. godine.

Šta se zna o šteti u Sankt Peterburgu i okolini

Gubernator Sankt Peterburga Aleksandar Beglov potvrdio je napad na Telegramu, gde je napisao:

„Službe za vanredne situacije nastavljaju da gase požare na peterburškom naftnom terminalu, u naftnom skladištu Ručji i u industrijskim magacinima u Kolpinskom rejonu.“

Prema Beglovu, poginula je jedna osoba, petoro je hospitalizovano, a oštećeno je 12 stambenih zgrada i dve kuće. Ruski državni mediji su kasnije, pozivajući se na zdravstveni komitet Lenjingradske oblasti, javili da je broj povređenih porastao na deset. Ograničen je i saobraćaj na aerodromu Pulkovo.

Pogođeni su i objekti koji nemaju veze sa naftom. Društvena mreža VK, ranije poznata kao VKontakte, potvrdila je da je dron napao njen data centar, uz tvrdnju da servisi rade, iako su korisnici prijavljivali poremećaje. Ruski trgovac Ozon javio je da je pogođen jedan od njegovih logističkih centara. Kompanija je na Telegramu navela:

„Evakuisali smo sve zaposlene i niko nije povređen. Izbio je požar, a hitne službe rade na licu mesta.“

U mestu Janino u Lenjingradskoj oblasti pogođene su dve trafostanice, pa je u nedelju ujutru oko 20.000 ljudi ostalo bez struje, rekao je gubernator oblasti Aleksandar Drozdenko. Prema njegovim rečima, žena i troje dece smešteni su u bolnicu sa simptomima trovanja ugljen-monoksidom, pošto su ostaci drona pali na kuću i izazvali požar.

Peterburški naftni terminal je jedno od najvećih skladišta i izvoznih čvorišta goriva u Rusiji, sa godišnjim prometom od 12,5 miliona tona. Isti objekat je pogođen i 4. jula. Ukrajinski proizvođač dronova Fire Point tvrdi da je terminal napao njegov dron FP-1, dok kijevski list Kyiv Independent navodi da nije mogao samostalno da proveri ni mete ni obim štete.

Zašto se brojke o oborenim dronovima razlikuju?

Izvori se ne slažu oko toga koliko je dronova oboreno samo iznad Lenjingradske oblasti. Drozdenko je, prema irskoj javnoj televiziji RTE, govorio o 144 oborena drona, dok Kyiv Independent njegove reči prenosi kao 127. Obe brojke se pripisuju istom gubernatoru, a razlika nije objašnjena. Ni ukupna cifra od 1.015 dronova nije nezavisno potvrđena, jer potiče od ruskog Ministarstva odbrane.

Kremlj je napad komentarisao kratko: portparol Dmitrij Peskov rekao je da ukrajinski udari ne mogu da promene tok događaja.

Tramp: Zelenski ne želi kraj rata

Energetski prekid vatre koji je Tramp objavio prethodne nedelje nijedna strana nije prethodno prihvatila, i on se brzo raspao. Moskva je nastavila da gađa ukrajinsku električnu mrežu, a Kijev se vratio napadima na ruske rafinerije, koje je ranije obustavio pod američkim pritiskom. O Zelenskovoj odluci da ukine zabranu takvih napada pisali smo već ranije.

Volodimir Zelenski je u nedelju naveo da je Rusija od Trampove objave 76 puta gađala ukrajinska energetska, naftna i gasna postrojenja. Za nedelju dana, rekao je, ispaljeno je skoro 2.700 dronova, 1.700 avionskih bombi i 66 raketa, uglavnom balističkih. Trafostanice u četiri ukrajinske oblasti su pogođene, a u Volinjskoj oblasti poginule su dve osobe u poljoprivrednom preduzeću. U Zaporožju je poginula jedna žena, a među ranjenima je i šestogodišnja devojčica.

Tramp je na mreži Truth Social napisao da Zelenski „ne želi da okonča ovaj rat, a verovatno nikada nije ni želeo“. Dodao je:

„Mogao je da postigne bolji dogovor pre dve godine nego što može sada.“

Američki predsednik je istovremeno rekao da ne želi da uradi ništa što bi „nerazumno“ udaljilo Rusiju od pregovaračkog stola, pa je odložio nove sankcije Moskvi. U petak, 16. oktobra, potpisao je nalog kojim je odustao od primene paketa sankcija po Grejamovom zakonu, koji je usvojio Kongres, a koji je trebalo da pogodi Putina i ruski energetski i odbrambeni sektor. O tom koraku je u nedelju napisao:

„Mogu to da potpišem kasnije, ili kad god poželim!“

Zelenski je u intervjuu za NBC emisiju Meet the Press odgovorio na takve ocene:

„Ne možemo da poredimo mene i Putina. On je agresor. Okupirao nas je. Ubijao je odrasle i decu, svoje vojnike. On je terorista, i zato se nadam da će predsednik Tramp biti vrlo jasan u svom stavu.“

Na društvenim mrežama je ukrajinski predsednik poručio i da je pritisak potreban Moskvi, a ne Kijevu: „Rusija je ta koja mora da se suoči sa pritiskom da bi mir imao šanse.“ Dodao je da Amerika treba da vidi „da Rusija ne preduzima nikakve uzvratne korake kao odgovor na ublažavanje sankcija ili dogovore“. Tramp je ovog meseca sa Moskvom potpisao i sporazum o kupovini dizela, kojim se, prema irskoj RTE, nastoji da snize cene goriva američkim potrošačima uoči izbora.

Putin je ranije ove nedelje, u vojnoj uniformi, izjavio da Moskva namerava da silom zauzme ostatak istoka Ukrajine, a pregovori pod američkim vođstvom, u petoj godini rata, do sada nisu doneli proboj.