Ukrajina pogodila rafineriju u Kapotnji, dvoje mrtvih
Na poslednji dan glasanja za Dumu, dronovi su pogodili Moskovsku rafineriju u Kapotnji i stambenu zgradu u Ramenskom. Dvoje ljudi je poginulo, 400 evakuisano.
Za Srbiju, koja kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji prati energetsku bezbednost kontinenta i posledice rata na tržište nafte i derivata, svaki novi udar na rusku rafinerijsku infrastrukturu nosi konkretnu težinu: manji kapacitet za preradu nafte u Rusiji znači dodatni pritisak na cene goriva širom Evrope, uključujući i tržišta na Balkanu koja delom zavise od istih tokova sirovine.
Ukrajinski dronovi napali su tokom noći između subote, 19. i nedelje, 20. septembra, Moskvu i Moskovsku oblast, na poslednji od tri dana glasanja za Državnu dumu. Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin naveo je da je od subote oboreno više od 1.600 dronova, od čega je 450 letelo ka ruskoj prestonici. Reč je, prema navodima ruskih zvaničnika, o jednom od najvećih pojedinačnih talasa dronova otkako traje rat.
Nekoliko dronova doletelo je do kruga Moskovske rafinerije u Kapotnji, dok je jedan pogodio stambenu zgradu u samom gradu. Sobjanjin tvrdi da u Moskvi nije bilo povređenih. Prema pisanju ukrajinskih izvora, pogođeno je postrojenje ELOU-AVT-6, deo kompleksa koji godišnje prerađuje oko 11 miliona tona nafte, a u 2024. je preradio 11,6 miliona tona. Rafinerija pokriva oko 40 odsto tržišta goriva u Moskvi i oko 70 odsto potreba cele Moskovske oblasti za benzinom i avionskim gorivom, pa je reč o postrojenju od direktnog značaja za snabdevanje ruske prestonice. Požar je prijavljen i u logističkom tehnoparku Sofjino, takođe u Moskovskoj oblasti.
Van granica grada, u Moskovskoj oblasti, poginulo je dvoje ljudi u dva odvojena napada: žena stara 44 godine i stariji muškarac, potvrdio je guverner oblasti Andrej Vorobjov. Iz stambene zgrade od 21 sprata u Ramenskom okrugu evakuisano je 400 ljudi, među njima 70 dece, a oštećeno je i više okolnih kuća.
Sobjanjin je napad direktno povezao sa izborima koji su tog dana ulazili u poslednji dan glasanja.
“Napad bez presedana očigledno je planiran sa ciljem da poremeti izbore. Neprijatelj nije uspeo”, napisao je gradonačelnik Moskve na Telegramu.
Sa ukrajinske strane, predsednik Volodimir Zelenski udar je predstavio kao pogodak u samo srce ruske ratne ekonomije.
“Pogođeni su jedan od ključnih objekata ruske naftne industrije i logistički objekat agresora”, napisao je Zelenski na društvenim mrežama 20. septembra.
Napadi te noći nisu bili jednosmerni. Rusija je na Ukrajinu poslala 138 dronova različitih tipova, od kojih je ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila 101. U Kijevskoj oblasti poginulo je četvoro ljudi, među njima troje dece: u jednom udaru na kuću stradali su žena i njeno dvoje trogodišnje dece, a devojčica je preminula u bolnici posle drugog, odvojenog napada. Guverner Kijevske oblasti Timur Tkačenko naveo je da je tokom napada oštećena 31 lokacija u pet okruga, najviše u Fastivskom, gde je pogođeno 24 objekta, uključujući kuće, industrijske i komunalne zgrade, vozila i imanje jednog poljoprivrednog preduzeća.
Razmena udara došla je samo nekoliko dana posle najave predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa, koji je u ponedeljak saopštio da su se Moskva i Kijev dogovorile da prestanu sa napadima na energetsku infrastrukturu. Sudeći po razmerama napada u noći između 19. i 20. septembra, taj dogovor u praksi još nije zaživeo. Da li će obe strane ipak odustati od udara po naftnim postrojenjima i elektranama ostaje pitanje na koje odgovor tek treba da stigne u narednim nedeljama, dok Moskva broji glasove sa izbora koje je, po sopstvenim rečima, pokušala da odbrani od poremećaja iz vazduha.
