NATO šalje avione, dronove i radare u Crno more

NATO će u Crno more poslati dodatne pomorske patrolne avione, radarske sisteme i dronove, saopštio je Savez u utorak 20. oktobra, posle sednice Severnoatlantskog saveta u svom sedištu u Briselu. Tema je blizu Srbije: napadi su se desili kod obala Rumunije i Bugarske, dve susedne države, a jedan od pogođenih brodova zapalio se kod Sulinskog kanala, na ušću Dunava, reke koja protiče i kroz Srbiju.

Šta je Savet odlučio u Briselu?

Pored aviona, dronova i radara, članice Saveza su poslale ili će poslati obaveštajne službenike i timove za forenzičku analizu eksploziva. To je rekao pukovnik američke vojske Martin O’Donel, vojni portparol NATO. Težište je, kako je naveo, na izviđanju i razmeni obaveštajnih podataka, odnosno na prepoznavanju pretnji za plovidbu.

Glavna portparolka Saveza Allison Hart oglasila se na društvenoj mreži. U slobodnom prevodu sa engleskog, poručila je da je NATO „već ojačao svoj položaj duž istočnog krila, uključujući i sposobnosti za borbu protiv dronova“. Dodala je i sledeće:

„Nastavićemo da stojimo ujedinjeni i da obezbedimo da smo spremni i sposobni da odgovorimo na svaku pretnju i da zaštitimo milijardu naših ljudi.“

Koji su brodovi pogođeni?

Slika koju daju dostupni podaci sastavljena je od više događaja u rasponu od nekoliko nedelja:

• 13. oktobar: dron je pogodio teretni brod Chelsea 3 pod zastavom Malte kod Bugarske. Spaseno je svih 15 članova posade, a istražitelji ispituju ostatke drona da bi utvrdili o kakvom je oružju reč.
• prošle nedelje: dronovi su pogodili dva hemijska tankera kod rumunske obale. Na jednom od njih, Yara J pod zastavom Komora, izbio je požar kod Sulinskog kanala u rumunskim teritorijalnim vodama. Posada je sama ugasila vatru, a sedam mornara je prijavljeno kao nestalo.
• u prethodnih desetak dana: pored dva tankera, najmanje pet teretnih brodova pogođeno je kod Rumunije i Bugarske. Najmanje 23 mornara je mrtvo ili nestalo.
• u bugarskoj ekonomskoj zoni: za mesec dana napadnuta su četiri trgovačka broda, dva su potonula.

Brojke iz poslednje stavke ne treba sabirati sa ostalima, jer se delom odnose na iste događaje. Rumunija je ove godine zabeležila 35 neovlašćenih upada dronova, prošle godine devet.

Ko stoji iza napada?

NATO nijednu državu nije zvanično označio kao napadača. Vojni analitičari, prema navodima agencije Rojters, ocenjuju da je Rusija gotovo sigurno izvela napade, dok Moskva odgovornost poriče.

Istog dana je rusko ministarstvo odbrane saopštilo da su njegove snage pogodile tri teretna broda u ukrajinskoj luci Reni i još dva na putu ka Odesi, uz tvrdnju da su plovila korišćena u vojne svrhe. Reni je luka na Dunavu.

Šta znači za luke i plovidbu?

Bugarska je prva tražila pomoć. Posle njenog hitnog zahteva, američki pomorski izviđački avion P-8 Posejdon počeo je letove nad Crnim morem. Premijer Rumen Radev rekao je da su saveznici brzo odgovorili na apel Sofije i da se očekuje još podrške.

Napadi sve više ugrožavaju rute kojima idu ukrajinske dunavske i crnomorske luke, što dodatno pritiska izvoz žita i podiže cenu osiguranja od ratnih rizika. Bugarske vlasti, međutim, navode da plovidba ka lukama Varna i Burgas teče bez prekida i da pad broja brodova nije zabeležen.