Alta banka: SDSM traži ostavku guvernera Slaveskog
Posle oduzimanja dozvole Alta banci u Beogradu, makedonska opozicija traži odgovornost guvernera, banka u Bitolju tvrdi da je likvidna, a Podgorica poručuje da Alta tamo ne posluje.
Narodna banka Srbije oduzela je krajem oktobra dozvolu za rad Alta banci a.d. Beograd, a posledice su prešle granicu: u Severnoj Makedoniji opozicioni SDSM traži ostavku guvernera Narodne banke Trajka Slaveskog, ćerka banka u Bitolju uverava klijente da je likvidna, a Centralna banka Crne Gore saopštava da Alta banka u toj zemlji nema dozvolu. Beogradska Alta je matična banka i većinski vlasnik Alta banke AD Bitolj, bivše Stopanske banke Bitolj, pa se ono što se sada događa u Skoplju direktno nadovezuje na odluku iz Beograda. Za stečajnog upravnika sud treba da imenuje Agenciju za osiguranje depozita. O oduzimanju dozvole i osiguranju depozita do 50.000 evra već smo pisali.
Šta opozicija u Skoplju traži od guvernera?
Venko Filipče, predsednik SDSM-a, najveće makedonske opozicione partije, rekao je 31. oktobra na konferenciji za novinare da guverner Slaveski treba da podnese ostavku i da krivično odgovara zato što je dozvolio ulazak Alta banke iz Srbije u zemlju. Filipče je tu banku opisao kao “povezanu sa kriminalno stečenim novcem”, pozivajući se na medije i političke komunikacije SDSM-a u Srbiji.
“Guverner treba da se suoči, ne samo sa svojom moralnom odgovornošću i da podnese ostavku, već da se suoči i sa krivičnom odgovornošću. Zato pozivamo Osnovno javno tužilaštvo istragu, da dobro zna kakvoj banci omogućava ulazak u zemlju”
Filipče je dodao da je SDSM još u decembru prošle godine, zbog sumnjivog rada banke u Srbiji, pitao zašto joj je dozvoljen ulazak u Severnu Makedoniju. Pitanje je proširio i na premijera:
“Postavlja se ključno pitanje da li su (premijer Severne Makedonije) Hristijan Mickoski i Trajko Slaveski dobro procenili rizik kakva banka ulazi u našu zemlju ili su, ipak, veoma dobro znali šta je u pitanju i deo su ove mafijaške mreže u Srbiji”
Iz iste stranke, Andrej Žernovski, sekretar za međunarodnu saradnju i član Izvršnog odbora, na konferenciji za novinare izneo je tvrdnju o transferima od preko 50 miliona evra i pitao da li Skoplje postaje stanica za novac ka Moskvi:
“Verovali ili ne, prema poslednjim informacijama koje dolaze iz susedne Srbije, frapantnih više od 50 miliona evra se prebacuje iz sedišta Alta banke u Beogradu u Alta banku Makedonija”
Žernovski se poziva na informacije koje SDSM nije potkrepio dokumentima, a premijer Mickoski i guverner Slaveski, po njegovim rečima, treba da daju odgovore javnosti.
Šta odgovara guverner Slaveski?
Slaveski je u pisanoj izjavi na sajtu Narodne banke Severne Makedonije odbacio navode kao neproverene. Prenos sredstava iz jedne zemlje u drugu, napisao je, sam po sebi ne znači sumnjivu aktivnost, a za procenu su presudni priroda, osnov i okolnosti transakcija.
“Povodom navoda o transferu sredstava iz Srbije u inostranstvo, Narodna banka Srbije je već izdala zvanično saopštenje i ne bih komentarisao neproverene tvrdnje koje se odnose na bankarski sistem u drugoj zemlji.”
Na kraju izjave poručio je: “Domaći bankarski sistem je stabilan i otporan.” Navode o ubrzanom iznošenju novca u Moskvu i Skoplje prvi je javno izneo advokat Ivan Ninić, koji je govorio o jednoj banci i licima povezanim s njom, i to o periodu od 26. oktobra. U navodu koji smo pročitali Ninić Altu ne imenuje. Narodna banka Srbije je televiziji N1 odgovorila da se transferi finansijskih institucija obavljaju redovnim kanalima platnog prometa.
Šta kaže banka u Bitolju?
Alta banka AD Bitolj saopštila je na Fejsbuku 31. oktobra da je nezavisno pravno lice, registrovano u Severnoj Makedoniji i pod neposrednim nadzorom tamošnje centralne banke, te da događaji u Srbiji ne znače automatsku promenu njenog pravnog statusa.
“Sve filijale i bankomati rade normalno, a klijenti imaju nesmetan pristup svojim sredstvima.”
Banka je u saopštenju navela i da njeno poslovanje nije predmet političkih pritisaka koji su obeležili događaje u Srbiji. Narodna banka Srbije je, podsetimo, obrazložila oduzimanje dozvole time što se finansijsko stanje beogradske banke znatno pogoršalo, uprkos kontrolama usmerenim na povećanje likvidnosti.
Zašto Podgorica javlja da ne posluje u Crnoj Gori?
Centralna banka Crne Gore saopštila je 31. oktobra da odluka iz Beograda ne predstavlja rizik po finansijsku stabilnost zemlje:
“Važno je naglasiti da Alta banka ne posluje u Crnoj Gori, odnosno nema dozvolu za obavljanje bankarskih poslova od CBCG.”
U Podgorici ipak postoji platna institucija Alta Pay Group, koja po navodima CBCG pruža isključivo usluge plaćanja i prenosa novca, nema status banke i ne prima depozite građana. Centralna banka je dodala da je proveru da li ta institucija i dalje ispunjava zakonske uslove pokrenula znatno pre poslednjih događaja i da je postupak u toku, pa pojedinosti ne može da saopšti.
