Alta banka Bitolj: filijala za penzionere bez kartica

Filijale Alta banke u Bitolju prema izveštaju N1 otvaraju se za penzionere i primaoce socijalne pomoći koji nemaju platne kartice, pošto je Narodna banka Severne Makedonije u nedelju, 1. novembra, uvela privremenu upravu u banku. Bitoljska banka, nekadašnja Stopanska banka, u većinskom je vlasništvu Alta banke a.d. Beograd, kojoj je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad u noći između 30. i 31. oktobra, pa se posledice odluke iz Beograda ovih dana osećaju u susednoj državi. O samom uvođenju privremene uprave i ograničenju podizanja gotovine pisali smo ranije.

Šta se promenilo za klijente u Bitolju?

Mere Narodne banke Severne Makedonije mogu da traju najduže tri meseca. Vlasnici računa koji nemaju platne kartice, uglavnom penzioneri i korisnici socijalne pomoći, od ponedeljka nisu mogli da podignu novac, a vrata filijale bila su poslednji put otvorena u subotu. Do otvaranja su mogli da koriste samo bankomate.

N1 u dva teksta navodi različito izražen limit. U jednom stoji da je iznos ograničen na 10.000 denara nedeljno, što je prema računici tog portala nešto više od 600 evra mesečno, otprilike koliko iznosi i prosečna plata u zemlji. U drugom se navodi oko 150 evra nedeljno, odnosno oko 600 evra mesečno.

Reporterka N1 zabeležila je veliko nepoverenje među ljudima ispred banke. Jedna građanka, čije ime nije objavljeno, rekla je za taj portal:

„Zatvorena banka, zatvorena vrata, sve je zatvoreno.”

Makedonska berza je 2. novembra banku uvrstila na Listu za posmatranje.

Šta kaže guverner Narodne banke?

Trajko Slaveski, guverner Narodne banke Severne Makedonije, tvrdi da nije bilo nezakonitih transfera ni velikog priliva novca i da su sprovedene i redovna i vanredna kontrola. Prema njegovim rečima, posle 26. oktobra odliv iz Alta banke Bitolj prema Srbiji iznosio je oko 180.000 evra, a priliv iz Srbije oko 16.000 evra. Za N1 je kazao:

„U periodu od 26. oktobra, posle izbora u Srbiji, do ponedeljka kada smo imali kompletnu kontrolu, u Makedoniju preko Alta banke klijentima je prebačeno samo 16.000 evra.”

Slaveski je dodao da nema uvid u druge banke i da nema indikacija za druge transfere. Prema N1, guverner je rekao i da su o dešavanjima oko Alta banke u Srbiji saznali preko interneta i da iz Srbije nisu dobili nikakvu komunikaciju ni zahtev za proveru, iako između centralnih banaka dve zemlje postoji memorandum o saradnji. Makedonsko Ministarstvo finansija je N1 odgovorilo da od Srbije nije dobilo nijedan zahtev za saradnju ili proveru transfera sredstava. U Srbiji se u međuvremenu govori o više od 380 miliona evra za koje tužilaštvo navodi da ih je vlasnik banke Davor Macura izneo iz njenog trezora.

Šta tvrdi opozicija?

Jan Fickoski, član Izvršnog odbora Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM), stao je ispred filijale u Bitolju i za N1 ocenio da je ulazak Alta banke bio politički dogovor Aleksandra Vučića, koga N1 naziva bivšim predsednikom Srbije, i premijera Hristijana Mickoskog:

„Pre 11 meseci prvi put smo javno rekli da je ulazak Alta banke Beograd u bankarski sistem Makedonije praktično nalog Vučića Mickoskom, jedno političko sluganstvo koje danas plaćaju građani Bitolja, kao što možete da vidite iza mene.”

Fickoski tvrdi da je namera bila da Makedonija postane „perionica novca, prljavog keša koji se iznosi iz Srbije”. Podsetio je da se, kako kaže, Evropska centralna banka protivila kupovini akcija Adiko banke od strane Alta banke, a da je makedonska Narodna banka ipak dozvolila ulazak. Prema njegovim rečima, SDSM je čim je Alta banci u Srbiji oduzeta dozvola zatražio istragu i u Severnoj Makedoniji.

Posebno je kritikovao tajming i obuhvat mere:

„U subotu je guverner Narodne banke tvrdio da nema potrebe za bilo kakvim strahom i panikom i da opozicija širi paniku. Posle 24 sata izašao je sa odlukom o uvođenju privremene uprave u Alta banci Bitolj i ograničavanju iznosa koji fizička lica mogu da podignu. Ono što je veoma indikativno jeste da nisu uveli takvo ograničenje za firme.”

Fickoski smatra da je to kanal kroz koji novac može da nastavi da teče. Vlasnika banke Macuru opisao je kao čoveka koji je od 2008, kada je imao menjačnicu u Zemunu, brzo postao jedan od najozbiljnijih bankara u Srbiji i regionu. Macura je nedavno uhapšen u Srbiji.

Saradnju vlasti u dve države, prema Fickoskom, gradio je potpredsednik makedonske vlade Ivan Stojiljković. Fickoski je govorio i o politici:

„Juče sam video snimak Aleksandra Vučića na kojem je počeo da se bavi politikom u Makedoniji. Verovatno možemo da očekujemo da će voditi kampanju za vladajući VMRO ovde, jer pretpostavljam da ima razloga da ih štiti.”

Pomenuo je i da se u zemlji emituje televizija Informer, kojoj je Savet REM-a u Srbiji izrekao kaznenu meru zbog teške povrede zakona, kao i da Euronews od septembra emituje bez licence. Dodao je: „A i do sada smo imali 40 odsto medija u vlasništvu biznismena bliskih Viktoru Orbanu.”

Na istoj liniji je i Andrej Žernovski, sekretar za međunarodnu saradnju SDSM, koji je u intervjuu za televiziju Alsat rekao:

„Forsiralo se da uđe ta banka. Zašto? Zato što je to bio biznis dogovor Mickoskog i Vučića.”

Žernovski je podsetio da je SDSM pre skoro godinu dana upozoravao na sumnjivi kapital banke.