Protesti u Francuskoj: 565 uhapšenih, žandarm zapaljen
Ministarstvo unutrašnjih poslova broji 320.000 učesnika, manje nego prethodnih vikenda, ali su sukobi u Parizu i desetak gradova završili stotinama hapšenja.
Francuska je u subotu, 31. oktobra, treći vikend zaredom izašla na ulice zbog troškova života i stanja u školama, a marševi su se uveče u Parizu i desetak drugih gradova pretvorili u sukobe sa policijom. Ministar unutrašnjih poslova Laurent Nuñez objavio je da je do 21 čas u celoj zemlji uhapšeno 565 ljudi. Za Srbiju, koja svoj put vezuje za članstvo u Evropskoj uniji, to nije udaljena tema: reč je o drugoj po veličini privredi evrozone i jednoj od njenih vodećih članica, čija vlada u istoj nedelji dobija i prvu lošu ocenu finansijskih tržišta.
Koliko je ljudi izašlo i koliko ih je uhapšeno
Prema proceni Ministarstva unutrašnjih poslova, na ulicama je bilo oko 320.000 ljudi, od toga 70.000 u Parizu. Organizatori, koalicija srednjoškolskih i studentskih organizacija i sindikata, govore o skoro 500.000, od čega 200.000 u prestonici. Po zvaničnim brojkama odziv opada: prethodne subote bilo je 410.000 učesnika, a 17. oktobra, kada su demonstranti pljačkali prodavnice u Parizu i širom zemlje, oko 550.000.
Broj hapšenja je tokom dana rastao. U ranijim izveštajima pominjalo se najmanje 290 uhapšenih, a do 21 čas ministarstvo je brojalo 565. U Parizu je povređeno četvoro policajaca i jedan žandarm, a trojicu od njih opekao je molotovljev koktel.
Najteži incident dogodio se na kraju pariskog marša kod Porte de Charenton: molotovljev koktel pao je na štit pripadnika mobilne žandarmerije i zapalio ga. Kolege su plamen ugasile, a Nuñez je rekao da je žandarm lakše povređen. Ministar je napad označio rečima:
„Kada bacite molotovljev koktel na policijski kordon, ja to zovem pokušaj ubistva.“
Nuñez je odbacio i tvrdnje da su marševi protekli mirno, što su, kako je naveo, javljale televizijske trake sa vestima: „Ne, bilo je ogromno napetosti, ogromno nasilja, i s tim se moralo izaći na kraj.“ Istovremeno je ocenio: „Snage bezbednosti su izdržale i zaštitile centre gradova. Javni red je očuvan.“
Gde je sve bilo sukoba
Pariski marš je skrenut na spoljne bulevare na istočnom rubu grada, pošto je Državni savet potvrdio zabranu tradicionalne trase od Bastilje do Nasiona, a sindikati su izgubili spor. Zatvoreno je više od 40 stanica metroa i regionalne železnice RER, a širom zemlje raspoređeno je oko 70.000 policajaca i žandarma. Na putevima i stanicama obavljeno je 40.000 provera, 15.000 u pariskom regionu.
Nuñez je grupe od po nekoliko stotina ljudi koje su pokušale da probiju policijske redove, uz minobacačke petarde i kaldrmu, nabrojao u Parizu, Monpeljeu, Tuluzu, Renu, Marselju, Nantu, Anžeu i Turu. U Lionu je policija ispalila suzavac, u Tuluzu upotrebila vodeni top protiv nedozvoljenog marša od nekoliko hiljada ljudi, a u Marselju su sukobi počeli kasno popodne na Bulevaru Šav, na kraju neprijavljenog marša. Ministarstvo navodi da su „radikalni elementi“ pokušali da se otcepe od kolona i u Bordou.
Za subotu i nedelju, od 23 do 6 časova, uveden je policijski čas u pariskim četvrtima Republika i Šatle Le Al, a zabranjeno je i prekrivanje lica, što je obuhvatilo i maske za Noć veštica.
Šta stoji iza protesta
Pokret je počeo krajem septembra, kada su srednjoškolci krenuli na ulice zbog zapuštenih zgrada, nedostatka nastavnika i sistema upisa na univerzitete koji smatraju nepravednim prema učenicima iz siromašnijih porodica. Priključili su im se sindikati, a pridružio se i manji broj pristalica pokreta žutih prsluka. Vlada premijera Sébastiena Lecornua ove je nedelje vodila razgovore sa studentskim organizacijama i razmatra mere za ublažavanje troškova života.
Jedan od učesnika, petnaestogodišnji učenik Aaron Berthier de Grandry iz Nožan sir Marna, rekao je da su mu u detinjstvu govorili da su mladi budućnost:
„Kad smo mi, kao budućnost Francuske, uskraćeni za sredstva, to znači da će se Francuska urušiti.“
Na čelu pariskog marša bio je lider krajnje levice Jean-Luc Mélenchon, koji je poručio da će predsednik Emmanuel Macron „morati da popusti ili da ode“.
Pritisak na Macrona i na državne finansije
Nemir dolazi u trenutku kada je agencija Fitch u petak neočekivano spustila izglede za francuski dug na negativne, a podaci su pokazali da se privreda u trećem kvartalu smanjila. Javni dug iznosi blizu 120 odsto bruto domaćeg proizvoda, a troškovi zaduživanja rastu, što vladi sužava prostor da protestima odgovori novcem. Trgovinska komora procenjuje da su gubici trgovaca za tri nedelje nemira prešli milijardu evra.
Do predsedničkih izbora ostalo je manje od šest meseci, a u anketama vodi Marine Le Pen.
Talas se prelio na Nemačku
Inicijativa „Gen Z regelt“ organizovala je istog dana proteste u oko 30 nemačkih gradova, a prema njenim navodima na ulice je izašlo 120.000 ljudi. U Frankfurtu su izgrednici, kako navodi tamošnja policija, razbijali izloge i pljačkali prodavnice, među njima i oružarnicu, a na policajce bacali kamenje, flaše i molotovljeve koktele. U Kelnu i Hamburgu policija je upotrebila vodene topove.
U Francuskoj su studenti najavili blokade srednjih škola i fakulteta od utorka, a sindikati štrajk i demonstracije 5. novembra.
