Protesti u Francuskoj: 2.397 uhapšenih, gorela gradska kuća
Makron se u nedelju uveče obratio naciji posle subotnjih nemira u desetinama gradova, u kojima je izgorela gradska kuća u Limožu, a povređeno skoro hiljadu policajaca.
Protesti u Francuskoj zbog troškova života i položaja mladih završili su se u subotu 17. oktobra najtežim nasiljem u poslednjih nekoliko godina: Ministarstvo unutrašnjih poslova navodi 2.397 hapšenja i 997 povređenih policajaca i žandarma, od kojih je sedam teško povređeno. Predsednik Emanuel Makron obratio se u nedelju uveče naciji, a vanredno stanje ni policijski čas nije uveo.
Ranije smo pisali o prvim sukobima, kada je bilo preko 270 privedenih i požara u Lionu. Od tada se slika promenila: gradska kuća u Limožu je izgorela, u više gradova su pljačkane radnje, a Makron je najavio da lokalne vlasti mogu da zabrane pojedine skupove.
Šta se dogodilo u subotu 17. oktobra?
Na ulice desetina francuskih gradova izašli su pozivom sindikata, pokreta Žuti prsluci i srednjoškolaca. Ministarstvo procenjuje da je marševima prisustvovalo 550.000 ljudi, a sindikat CGT tvrdi da ih je bilo 800.000. Povod je skupoća, a u protest su se slili i mesec dana stariji đački protesti zbog uslova u školama i nedostatka nastavnika u radničkim predgrađima.
„Dosta nam je robovanja za bedne plate dok nam kirije stalno rastu“, rekla je u Strazburu nastavnica Režin Monfrua.
Nasilje je počelo na obodima marševa. Šteta se, prema izveštajima, broji ovako:
- Limož: gradska kuća, stara 143 godine, većim delom je izgorela. Prefekt Moris Barat rekao je za televiziju LCI da je požar podmetnula „divlja horda“.
- Lion: zapaljena je turistička kancelarija u centru grada.
- Marselj i Lil: provaljene su i oštećene gradske kuće.
- Pljačke: prijavljene su u Parizu, Marselju, Nici, Nantu, Bordou, Limožu, Lilu, Tuluzu i Strazburu. Gradonačelnik Bordoa Toma Kazenav kaže da je u njegovom gradu opljačkano do 100 radnji.
Generalni direktor lanca Carrefour Aleksandr Bompar izjavio je za BFMTV da je oštećeno 50 njihovih prodavnica, od kojih je 20 opljačkano.
Gradonačelnik Limoža Gijom Geren rekao je za Rojters da je postojala „jasna, unapred smišljena namera da se gradska kuća spali, a ljudi unutra su strahovali za život“. Zapretio je ostavkom ako grad ne dobije novac za popravku zgrade.
Brojke se razlikuju od izvora do izvora. Abu Dabijski list The National, pozivajući se na ministra, navodi preko 2.000 hapšenja i više od 600 povređenih policajaca, dok francusko ministarstvo i agencijski izveštaji govore o 2.397 i 997. Isti list jedini javlja da je u Parizu jedan demonstrant umro od srčanog udara, drugi izvori smrtne slučajeve ne pominju.
Među povređenima su i maloletnici: u Sent Etjenu je mladić od 17 godina izgubio desnu šaku od granate za razbijanje demonstracija, a u Miluzu je devojka od 17 godina, prema navodima tužilaštva, izgubila oko.
Šta je Makron poručio u obraćanju?
O nasilju je Makron u televizijskom obraćanju rekao:
„Ništa to ne opravdava, ništa to ne objašnjava, ništa to ne izvinjava. Večeras svi osećamo bes i sramotu.“
Pitanje je postavio i o sopstvenom narodu:
„Gledajući te slike, svi smo se pitali: šta im prolazi kroz glavu? Kako Francuzi mogu to da urade Francuskoj?“
Razlikovao je demonstrante sa „legitimnim zahtevima“ od onih „koji su rušili, razbijali i pljačkali“, a „agitatore iz ultralevičarskih grupa, kojima se pridružio veliki broj delinkvenata“ nazvao je odgovornima za nasilje. Obećao je beskompromisan odnos, podršku oštećenim preduzećima i „punu transparentnost“ u pogledu postupanja snaga bezbednosti.
Lokalne vlasti će, ako bude potrebno, moći da zabrane pojedine skupove. Ministru unutrašnjih poslova Loranu Nunjezu Makron je naložio da izvuče „sve potrebne pouke“, pre svega o obaveštajnom radu i predviđanju događaja, uz očekivanje „jasnih odgovora“. Deo opozicije već traži Nunjezovu smenu.
Dok je predsednik govorio, u Parizu se okupilo nekoliko stotina ljudi na trgu Republike, nakon poziva na društvenim mrežama za skup koji vlasti nisu odobrile. Policija je upotrebila suzavac i zaglušujuće granate, uhapsila 42 osobe, a najmanje pet radnji oko trga je opljačkano.
Kako reaguju političari uoči izbora?
Ministar privrede Rolan Leskir poručio je saopštenjem:
„Oni koji razbijaju platiće, popraviće štetu i odgovaraće za nameru da seju haos.“
Premijer Sebastijen Lekorni krivi „ultralevicu“ i kriminalce. Kandidatkinja krajnje desnice Marin Le Pen ocenila je da Makronova vlada „troši poslednje rezerve, iscrpljena je i dezorijentisana“, a za stranku svog rivala Melanšona tvrdila je da je „legitimisala nasilje“.
Žan Lik Melanšon, lider Nepokorene Francuske, koji je podržao demonstracije, pozvao je okupljene da se kloni pljačke, jer je ona „suprotna našim metodama“. Upozorio je i da se zemlja može kretati ka „događajima koji će na kraju postati nekontrolisani“.
Predsednik SAD Donald Tramp oglasio se objavom na društvenoj mreži:
„Francuska gori! Useljavanje ljudi iz potpuno drugog sveta, ljudi sa mržnjom u srcu, razorilo je tu nekada veliku zemlju.“
Makron se na izborima 2027. ne može ponovo kandidovati, a glasanje je zakazano za april i maj. U Parizu je gradonačelnik Emanuel Gregoar rekao da su „cele ulice devastirane“, a predstavnik srednjoškolaca Rijad Rani poručio je novinarima da vlada „drhti i ima pravo da drhti, jer kad je francuski narod ljut, nikad ne popušta“.
