Maršavelski podneo ostavku zbog saveta studentima u Srbiji

Aleksandar Maršavelski, profesor Katedre za krivično pravo Pravnog fakulteta u Zagrebu, podneo je 4. novembra neopozivu ostavku na članstvo u Veću za građanski nadzor sigurnosno-obaveštajnih agencija, nakon što je javno priznao da je mesecima, pod pseudonimom „Prijatelj studenata“, u beogradskom listu Danas pisao savete studentima u blokadi uoči vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji. Za Beograd slučaj nije samo zagrebačka unutrašnja stvar: prema pisanju zagrebačkog portala Index, provladini mediji u Srbiji iskoristili su to priznanje kao dokaz o hrvatskom uplitanju u „krojenje“ srpske političke scene.

Ostavku je Jutarnjem listu potvrdio sam Maršavelski, dok se, kako navodi Index, nije javljao na pozive novinara. Isti portal podseća da ga je Hrvatski sabor u Veće imenovao 15. jula 2026, dakle manje od četiri meseca pre odlaska. Novosti ga u istom kontekstu opisuju kao člana saborskog odbora za nadzor službi, pa su opisi njegove funkcije u izvorima neujednačeni, ali se svi slažu da je reč o telu koje nadzire rad hrvatskih obaveštajnih agencija.

Šta je Maršavelski objavio u Danasu?

Dana 31. oktobra Danas je objavio njegovu kolumnu pod naslovom „Moje ime je Aleksandar Maršavelski, ja sam Prijatelj studenata“, u kojoj otkriva da stoji iza niza otvorenih pisama studentima u blokadi. Prema Indexu, studentima je predlagao političko angažovanje, formiranje vlade stručnjaka i otvaranje prema Evropskoj uniji, a savetovao ih je i da na listi ne bude Milo Lompar, intelektualac desne orijentacije.

U istom tekstu naveo je da je tokom studijske posete Hagu, u vreme studija prava, bio cimer Sava Manojlovića, lidera pokreta Kreni-Promeni, i da su i danas prijatelji. Pisao je i da je za vreme protesta više puta dolazio u Beograd, da je držao predavanja na Pravnom fakultetu i Fakultetu političkih nauka i da je posetio Geografski fakultet u blokadi. Novosti dodaju da se, prema njegovom tekstu, u Zagrebu susretao i sa optuženima za rušenje ustavnog poretka u Srbiji.

Ko je tražio odlazak iz Veća i šta traži Odbor?

Stranka Most je još pre ostavke zahtevala da Maršavelski odmah napusti Veće, da Sabor pokrene postupak njegovog razrešenja i da se preispita izbor celog sastava tog tela. Poslanik Domovinskog pokreta Ivica Kukavica najavio je da će tražiti sednicu saborskog Odbora za unutrašnju politiku i nacionalnu bezbednost, na kojoj bi Maršavelski objasnio svoj angažman u Srbiji, što je, prema Novostima, nazvao „tajnim političkim angažmanom“.

Istog dana oglasio se i predsednik tog odbora, Ranko Ostojić, koji je agenciji Hina rekao: „Zatražio sam od SOA-e informaciju radi eventualnog daljnjeg postupanja Odbora.“ Iz izvora se ne vidi u koje doba dana je to rečeno ni da li je odgovor službe stigao, a Ostojić govori o informaciji, ne o konkretnom spisu podataka. Veće u kojem je Maršavelski sedeo, prema Indexu, prati zakonitost rada hrvatskih obaveštajnih agencija, nadzire primenu mera tajnog prikupljanja podataka i, u okolnostima propisanim zakonom, može da ostvari uvid u dokumentaciju službi, što objašnjava zašto se njegovo pisanje srpskim studentima u Zagrebu tumači kao pitanje poverenja u samo telo.

Šta to znači za odnose Zagreba i Beograda?

Tema nije nova u hrvatskoj javnosti: premijer Andrej Plenković već je govorio o Studentskoj listi, a naš raniji tekst o tome nosio je naslov „Plenković o Studentskoj listi: nije bilo evropskih zastava“. Novost je što se sada pojavilo konkretno ime iz hrvatskih institucija povezano sa savetnicima srpskih studenata, i to ime čoveka koji je do danas sedeo u telu zaduženom za nadzor hrvatskih obaveštajnih službi.

Odluka o daljem koraku sada je u rukama Odbora za unutrašnju politiku i nacionalnu bezbednost, koji će, ako Kukavica dobije podršku, morati da zakaže sednicu. Ostavka je Maršavelskog izvela iz Veća, ali ne i iz rasprave: Most traži preispitivanje celog sastava tog tela, a Ostojić je od SOA zatražio informaciju o profesoru.