Anušić o novoj vlasti u Srbiji i projektilu Zagrepčanka

Dok se u Srbiji tek čeka formiranje vlade posle izbora od 25. oktobra, na kojima je Studentska lista osvojila većinu mandata, a Aleksandar Vučić priznao poraz, u Zagrebu se već pita šta nova vlast znači za odnose dve zemlje. Pitanje je u utorak, 10. novembra, stiglo na sednicu Hrvatskog sabora, a odgovorio je ministar odbrane Ivan Anušić (HDZ): Hrvatska će nastaviti da ulaže u vojsku bez obzira na to ko vlada u Beogradu.

Šta je pitao poslanik, a šta je odgovorio ministar?

Poslanik HDZ-a Tomislav Josić ocenio je u Saboru da nova vlast u Srbiji ne pravi otklon od odnosa koji je prema Hrvatskoj gajila vlast Aleksandra Vučića, pa je upitao ministra hoće li zemlja nastaviti da ulaže u oružane snage. Anušić je odgovorio da hoće, i to bez obzira na susedstvo:

„Ulagat ćemo u vojsku, neovisno o Srbiji, mi smo NATO članica i prioritet nam je sigurnost naših građana. Što se Srbije tiče, na nju se ne trebamo obazirati i moramo raditi na zaštiti Hrvatske - a to je snažna i jaka oružana sila.“

Ministar je potom dodao i zaključak: „Snažna i jaka oružana sila je preduvjet sigurnosti.“ Prema izveštajima hrvatskih portala Index.hr i Dnevno.hr, pozvao se i na devedesete, rekavši da je Hrvatska tada odbranjena upravo vojskom i da je tako treba štititi i sada.

Zagrepčanka i retorika iz devedesetih

Najviše pažnje u izlaganju privuklo je ono što je Anušić rekao o srpskom naoružanju. Prema njegovim rečima, reč je o projektilima kakve nema nijedna druga evropska zemlja, a način na koji su u Srbiji nazvani on je izričito prozvao:

„Srbija je jedina europska zemlja koja ima hipersonične projektile onolikog dometa, a nazvali su ih ‚Zagrepčanka‘, što nas je uznemirilo. Nadam se da će se nova vlast ograditi od takve retorike i od retorike iz devedesetih.“

Ime „Zagrepčanka“ potiče iz srpskih tabloida, a ne iz zvanične nomenklature. Reč je, prema pisanju portala Dnevno.hr, o kineskoj raketi vazduh-zemlja CM-400AKG, čija su dva primerka ranije ove godine viđena na lovcu MiG-29SM+ ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane Srbije. Isti portal je tada razgovarao sa vojnim analitičarem Marinkom Ogorcem, koji je rekao: „Naravno da bismo to trebali shvatiti kao poruku, prijetnju.“ Ogorec je ocenio da Hrvatska nema sistem kojim bi takav projektil mogao da se zaustavi, a Vladi je preporučio jačanje oružanih snaga, povećanje njihove brojnosti i nabavku višeslojne protivvazdušne odbrane. Te tvrdnje su analitičareva procena, a ne podatak koji su potvrdili nadležni organi dveju država.

Ministar o srpskim porukama: „Brine me što mi radimo“

Anušić je završio izlaganje rečenicama koje kao da odmeravaju koliko mu je stalo do onoga što dolazi iz Srbije:

„Iskreno, nije me briga kako se ponašaju i kakvu političku poruku šalju. Brine me što mi radimo.“

Ovakva poruka nije prvi put da stiže iz Zagreba. Anušić je i ranije, tokom boravka u Sjedinjenim Državama početkom novembra, poručio da nova vlast u Srbiji mora da se distancira od politike devedesetih. Time je izjava u Saboru nastavak iste linije, a ne zaokret.

Šta ostaje otvoreno za Beograd

Za sada ne postoji vlada koja bi na ove reči mogla da odgovori, pa se one čitaju kao poruka upućena unapred, pre nego što se zna ko će sedeti u ministarskim foteljama u Beogradu i kakav će ton prema Zagrebu zauzeti. U izveštajima hrvatskih portala o sednici nema odgovora srpske strane. Kada se vlada formira, njeni prvi javni potezi prema Zagrebu pokazaće da li će doći ograda koju je ministar zatražio ili će retorika koju je kritikovao ostati u opticaju.