Tramp potpisao uredbu o dobrovoljnoj proveri AI modela

Da li država sada gleda preko ramena svakom novom AI modelu pre nego što ga vi dobijete u ruke? Ne baš, ali se približila bliže nego ikad.

Donald Tramp je 2. juna potpisao izvršnu uredbu kojom američke kompanije mogu dobrovoljno da podele svoje najmoćnije AI modele sa vladom radi provere bezbednosnih rizika. Ključna brojka je rok: vlada dobija pristup do 30 dana pre nego što model izađe u javnost. Raniji nacrt je predviđao 90 dana, pa je ovo osetno blaži pristup prema firmama koje se boje da im se proizvod uspori pred izlazak.

Šta tačno menja ova uredba?

Najvažnija stvar je ono što uredba namerno ne radi. Nema obaveznog licenciranja. Nema prethodnog odobrenja koje bi kompanija morala da dobije pre nego što pusti model. Država ne može da kaže ne smeš, može samo da pogleda ranije i upozori.

Konkretno, uredba uvodi nekoliko stvari:

• Dobrovoljan rani uvid u najmoćnije modele, do 30 dana pre izlaska.
• Formiranje takozvane AI sajber-klirinške kuće, mesta gde se ta provera radi.
• Nadzor poverava direktoru NSA, što pokazuje da je težište na sajber-bezbednosti, ne na cenzuri sadržaja.
• Zadatak agencijama da razviju merila za procenu sajber sposobnosti AI modela, da bi se uopšte znalo šta se meri.

Bela kuća je u saopštenju jasno povukla granicu prema strogoj regulaciji.

Ne sprovodimo nadzor nad svim novim modelima, jer bi taj nivo mešanja države imao obeshrabrujući efekat na slobodu govora i inovacije.

To je zaokret od ranije nemešanjske politike, ali pažljivo doziran. Umesto da pusti tržište potpuno samo ili da uvede tvrde dozvole, uredba bira sredinu: država sme da zaviri, ali ne sme da blokira.

Zanimljiv je i put do potpisa. Tramp je 21. maja odbio da potpiše raniju verziju uredbe, onu sa rokom od 90 dana i širim zahvatom. Izmenjenu, mekšu verziju potpisao je tek 2. juna. Razlika između te dve verzije je u stvari cela priča: koliko država sme da uspori industriju koja se sama opisuje kao ključna za nacionalnu bezbednost.

Zašto bi vas, korisnika, ovo uopšte zanimalo?

Zato što se ovde postavlja šablon za to kako će se najjači AI alati nadgledati, a vi te alate već koristite svakog dana. Ako provera uhvati ozbiljan sajber rizik pre izlaska, model koji dobijete je sigurniji. Ako provera postane uska politička poluga, dobijate sporiji razvoj. Tanka je linija između ta dva ishoda.

Industrija za sada reaguje uzdržano pozitivno. Iz OpenAI je stigla podrška ideji da okvir nastane kroz institucije, a ne kroz jednostran državni dekret.

Verujemo da efikasni bezbednosni okviri treba da nastanu kroz demokratske institucije.

Tako je rekao Kris Lehejn iz OpenAI, i ta rečenica lepo hvata kompromisni ton cele uredbe. Niko ne dobija sve što je tražio. Država nije dobila tvrdu kontrolu, kompanije nisu dobile potpunu slobodu, a korisnik je negde u sredini i čeka da vidi kako će dobrovoljna provera izgledati u praksi.

Realno, prvih nekoliko modela koji prođu kroz novu sajber-klirinšku kuću pokazaće da li je ovo ozbiljna provera ili formalnost na papiru. Do tada, sve je obećanje.

A vas zanima: da li vam je draži AI koji je država pogledala pre izlaska, ili onaj koji je stigao bez ikakve provere?