EU Akt o veštačkoj inteligenciji: kazne do 35 miliona evra

Kazne do 35 miliona evra ili 7% svetskog godišnjeg prometa od danas su alat evropskih regulatora: Evropska komisija je 2. avgusta počela da sprovodi Akt o veštačkoj inteligenciji, dve godine i jedan dan pošto je taj propis stupio na snagu. Istog dana su počele da se primenjuju i obaveze označavanja, a one se tiču svake firme, prodavnice i redakcije koja je između sebe i korisnika stavila mašinu.

Šta se menja od danas

Čet-botovi, glasovni agenti, virtuelni asistenti i avatari moraju korisniku da saopšte da razgovara sa mašinom, a ne sa čovekom. Sadržaj koji je veštačka inteligencija napravila ili izmenila, dakle slika, audio i video, mora da nosi oznaku, i to oznaku čitljivu mašinski, da bi platforme i istraživači mogli da ga prepoznaju. Obaveza pokriva i tekst objavljen radi informisanja javnosti koji nije prošao ljudsku redakciju. Korisnici sistema za prepoznavanje emocija i za biometrijsku kategorizaciju moraju da budu obavešteni da su takvom sistemu izloženi.

Nadzor je podeljen na tri adrese:

• nacionalni organi za nadzor tržišta u državama članicama
• Kancelarija za veštačku inteligenciju pri Komisiji, za sisteme pod njenim nadzorom
• Evropski nadzornik za zaštitu podataka, kada su institucije EU te koje sistem pružaju ili koriste

Izvršna potpredsednica Evropske komisije zadužena za tehnološku suverenost Henna Virkkunen početak primene je u saopštenju opisala kao pitanje poverenja, ne kontrole.

“Kako počinje sprovođenje, pravimo važan korak ka veštačkoj inteligenciji koju ljudi i preduzeća mogu da razumeju i da joj veruju, i čije se koristi široko dele u našem društvu.”

Uz to je objavljen prvi spisak od preko 180 organizacija koje su potpisale Kodeks prakse o transparentnosti sadržaja koji generiše veštačka inteligencija. Kodeks nije obavezan, ali firmama služi kao način da pokažu da su obaveze ispunile.

Koliko iznose kazne?

Sankcije su postavljene na tri nivoa:

• do 35 miliona evra ili 7% globalnog godišnjeg prometa za zabranjene prakse
• do 15 miliona evra ili 3% svetskog prometa za kršenje ostalih obaveza, uključujući obaveze pružalaca modela opšte namene
• do 7,5 miliona evra ili 1% prometa za davanje netačnih ili obmanjujućih podataka nadzornim organima

Za institucije EU gornja granica je 750.000 evra, a iznosi se prilagođavaju malim i srednjim preduzećima i malim mid-cap kompanijama. Od istog datuma Komisija po prvi put može formalno da istražuje pružaoce modela opšte namene, da im naloži korektivne mere i da ih kazni, iako te obaveze važe još od prošlog avgusta.

Šta je odloženo, a šta nije

Pet dana pre glavnog datuma, 27. jula 2026, stupila je na snagu Uredba (EU) 2026/1744, takozvani Digital Omnibus o veštačkoj inteligenciji. Ona je pomerila najskuplji deo obaveza, onaj koji se tiče visokorizičnih sistema, ali nije pomerila opšti datum primene. Pravila iz Aneksa III, među kojima su zapošljavanje, kreditni skoring, obrazovanje, biometrija i pravosuđe, odložena su za 2. decembar 2027, a za sisteme ugrađene u proizvode iz Aneksa I za 2. avgust 2028.

Kalendar do sada izgleda ovako: propis je stupio na snagu 1. avgusta 2024, zabrane pojedinih praksi primenjuju se od 2. februara 2025, obaveze za modele opšte namene od 2. avgusta 2025. Današnjim danom se zatvara jednogodišnji period u kome su pravila važila, a sankcija nije bilo.

Kapacitet onoga ko sprovodi je poznat: Kancelarija za veštačku inteligenciju ima 145 zaposlenih u šest timova, od čega 38 u timu za bezbednost i 34 u regulatorno-nadzornoj grupi. Predloženo je još 38 ljudi, ali ta stavka zavisi od budžetske procedure EU za 2027. Sprovođenje počinje i u trenutku spoljnog pritiska, pošto je Brisel najavio kaznu od 890 miliona evra Guglu po Aktu o digitalnim tržištima, što je izazvalo oštru reakciju američke administracije.

Zašto se ovo tiče izvoznika softvera iz Srbije

Obaveza ide za sistemom koji se stavlja na tržište Unije, a ne za sedištem firme, i tu je račun za domaće softverske kuće. Korisnik sistema se prekvalifikuje u pružaoca onog trenutka kada komercijalni model dotrenira na sopstvenim podacima, prilagodi ga svojim potrebama ili ga plasira pod svojim imenom i žigom. Time firma iz lakšeg režima prelazi u pun režim pružaoca, sa tehničkom dokumentacijom, dokazivanjem usklađenosti i izloženošću gore navedenim kaznama.

Banka koja model dotrenira na razgovorima sa svojim klijentima, trgovac koji tuđeg konverzacijskog asistenta prodaje pod svojim brendom i softverska kuća koja tuđi model ugradi u svoj proizvod, sve troje su kandidati za prekvalifikaciju. Za srpske firme koje isporučuju rešenja klijentima u EU to nije pravno pitanje za kasnije, nego stavka koja od danas ulazi u ugovor i u cenu.

Sledeći datum u kalendaru je 2. decembar 2026. Do tada sistemi koji su na tržištu bili pre današnjeg dana moraju da dobiju mašinski čitljivu oznaku, dok se obaveza da čovek bude obavešten da razgovara sa mašinom primenjuje već od jutros.