Porodice žrtava iz Ribnikara: Pravda samo delimično
Roditelji ubijene dece reagovali su odmah nakon prvostepene presude. Kažu da ni doživotna kazna ne bi bila dovoljna i da niko još nije pravosnažno odgovarao za smrt devetoro dece i čuvara.
- Porodice žrtava reagovale su odmah nakon prvostepene presude izrečene pred Višim sudom 18. juna 2026.
- Anđelko Aćimović, otac jedne od ubijenih devojčica, kaže da je pravda samo delimično zadovoljena i da bi i doživotna kazna bila mala.
- Ninela Radičević, majka jedne od ubijenih devojčica, navodi da su očekivali takvu presudu i da nisu zadovoljni.
- Porodice ističu da niko još nije pravosnažno odgovarao za smrt devetoro dece i školskog čuvara.
Posle postupka koji traje više od tri godine, porodice ubijene dece iz Osnovne škole Vladislav Ribnikar dočekale su prvostepenu presudu sa pomešanim osećanjima. Reakcije su usledile odmah nakon izricanja odluke pred Višim sudom u Beogradu, 18. juna 2026. godine.
Roditelji su govorili tiho i odmereno. Nijedan od njih nije rekao da je zadovoljan. Govorili su o deci koja se ne vraćaju i o godinama koje su provele čekajući da sud kaže svoju reč.
Anđelko Aćimović, otac jedne od ubijenih devojčica, izjavio je da je pravda samo delimično zadovoljena. Kazao je da bi i doživotna kazna bila mala mera za ono što se dogodilo. Njegove reči ponovile su misao koju su tog dana izgovarale i druge porodice: nijedna kazna ne može da bude srazmerna gubitku deteta.
Ninela Radičević, majka jedne od ubijenih devojčica, rekla je da su porodice očekivale takvu presudu. Dodala je da time nisu zadovoljni. Po njenim rečima, ishod nije iznenadio nikoga ko je pratio postupak od početka.
Šta porodice traže nakon presude?
Porodice ističu da, uprkos izrečenoj odluci, niko još nije pravosnažno odgovarao za smrt devetoro dece i školskog čuvara. Krivica, pravno gledano, biće utvrđena tek kada presuda postane pravosnažna, nakon eventualnih žalbi i odluke višeg suda.
Za porodice je to ključna razlika. Prvostepena presuda je korak u postupku, ali ne i njegov kraj. One naglašavaju da pitanje odgovornosti za sam događaj, za propuste koji su mu prethodili i za zaštitu dece u školi, ostaje otvoreno.
Tokom postupka koji traje više od tri godine, porodice navode da su prolazile kroz dodatne traume. Svako ročište značilo je ponovno vraćanje na 3. maj 2023. godine. Svako svedočenje otvaralo je rane koje se nisu zatvorile. Roditelji su više puta govorili da im sudski kalendar diktira ritam života.
Zašto presuda ne donosi mir?
Pravda u pravnom smislu i pravda u ljudskom smislu retko se poklapaju. To je misao koja se provlačila kroz izjave porodica nakon presude. Sud odlučuje o kazni. Porodice odlučuju kako da nastave da žive bez dece.
Roditelji su tokom ovih godina nosili dvostruki teret. S jedne strane gubitak, koji je trajan. S druge strane javnost postupka, koja je svaki detalj njihove tragedije iznosila pred oči celog društva. Mnogi od njih izbegavali su kamere i izjave, tražeći samo da se postupak okonča dostojanstveno.
Devetoro dece i školski čuvar Dragan nisu samo brojevi u optužnici. Iza svakog imena stoji porodica koja je, kako kažu, naučila da živi sa prazninom. Presuda za njih ne znači zatvaranje, već prelaz u novu fazu čekanja, ovog puta na pravosnažnost.
Pitanje koje porodice postavljaju nije usmereno samo na sud. Ono se tiče celog društva: šta smo, kao zajednica, naučili u tri godine od kako su deca iz Ribnikara izgubila živote, i da li smo učinili dovoljno da se nešto slično više nikada ne ponovi?
