Predmet Ribnikar: posle presude sledi rok za pisani otpravak
Posle ponovo izrečene prvostepene presude roditeljima u Višem sudu u Beogradu, advokat oštećenih objašnjava dalji tok - rok za pisani otpravak i mogućnost žalbe Apelacionom sudu.
- Viši sud u Beogradu izrekao je prvostepenu presudu roditeljima u predmetu Ribnikar: 14 godina i 6 meseci za oca, 2 godine i 11 meseci za majku.
- Sud pisani otpravak presude treba da izradi u roku od 20 do 30 dana.
- Po dostavljanju otpravka strane imaju 15 dana za žalbu Apelacionom sudu u Beogradu.
- Reč je o drugoj prvostepenoj presudi - prethodnu je Apelacioni sud ranije ukinuo zbog procesnih nepravilnosti.
Viši sud u Beogradu izrekao je prvostepenu presudu roditeljima dečaka koji je 3. maja 2023. godine izvršio masovno ubistvo u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”. Vladimir Kecmanović osuđen je na 14 godina i 6 meseci zatvora za teško delo protiv opšte sigurnosti i za zanemarivanje i zlostavljanje maloletnog lica, dok je Miljana Kecmanović osuđena na 2 godine i 11 meseci zatvora za zanemarivanje i zlostavljanje maloletnog lica.
Iako presuda predstavlja važan trenutak za sve oštećene porodice, ona još nije pravosnažna. Krivica utvrđena prvostepeno može biti potvrđena, preinačena ili ukinuta tek po odluci višeg suda, a dotad važi pretpostavka da postupak nije okončan. Upravo zato pažnja javnosti sada se premešta sa sudnice na proceduru koja sledi.
Šta tačno sledi posle izricanja presude?
Advokat oštećenih Marko Janković objasnio je da posle usmenog izricanja presude sledi njena pisana izrada. Prema njegovim rečima, Viši sud u Beogradu pisani otpravak presude treba da izradi u roku od 20 do 30 dana, a tek po dostavljanju tog dokumenta svim stranama počinje da teče rok za žalbu.
Janković je naveo da, kada otpravak bude dostavljen, strane imaju 15 dana da izjave žalbu Apelacionom sudu u Beogradu. Pravo na žalbu, kako je precizirao, imaju tužilaštvo, odbrana i okrivljeni, dok punomoćnici oštećenih u ovoj fazi nemaju mogućnost da samostalno osporavaju presudu. To znači da konačan ishod zavisi od toga da li će se i ko od ovlašćenih učesnika obratiti drugostepenom sudu.
Ova procesna pravila nisu formalnost. Rokovi za pisani otpravak i za žalbu određuju ritam celog postupka i sprečavaju da odluka postane pravosnažna pre nego što sve strane dobiju priliku da je preispitaju. U predmetima sa ovako teškim posledicama, doslednost u poštovanju procedure dodatno je važna jer svaki propust može da otvori prostor za novo osporavanje.
Zašto je važno to što je ovo druga prvostepena presuda?
Reč je o drugoj prvostepenoj presudi u ovom predmetu. Prethodnu prvostepenu odluku Apelacioni sud u Beogradu ranije je ukinuo zbog procesnih nepravilnosti i vratio predmet na ponovno suđenje. Time je celokupan postupak vraćen na početak prvostepene faze, što objašnjava i zašto se konačan epilog očekuje tek posle još jednog kruga preispitivanja.
Apelacioni sud u Beogradu, kada dobije eventualne žalbe, može da potvrdi presudu, da je preinači ili da je ponovo ukine i naloži novo suđenje. Svaki od tih ishoda nosi različite posledice po dužinu trajanja postupka i po pravnu sigurnost oštećenih porodica, koje na konačnu odluku čekaju već treću godinu.
Za sada je izvesno samo ono što propisuje zakon: prvo pisani otpravak, zatim rok za žalbu, pa odluka drugostepenog suda. Sve preko toga ostaje u domenu očekivanja, a ne činjenica. U predmetu koji je obeležio celu zemlju, da li je strpljivo praćenje procedure jedini pošten način da se sačeka pravosnažan kraj?
