Vaspitač iz Odžaka osuđen na 20 godina za zlostavljanje dece

Apelacioni sud u Novom Sadu potvrdio je da vaspitač (28) iz Bogojeva, naselja u opštini Odžaci, mora da provede 20 godina iza rešetaka. To je najviša kazna koju domaće krivično pravo predviđa kao jedinstvenu vremensku kaznu zatvora. Drugostepenom presudom sud je preinačio odluku Višeg suda u Somboru, koji je okrivljenog ranije osudio na 18 godina i tri meseca.

Na prvostepenu presudu žalili su se i tužilaštvo i odbrana. Tužilaštvo je tražilo strožu kaznu, ocenjujući da raniji raspon ne odgovara težini i broju dela. Odbrana je osporavala visinu kazne i pojedine nalaze suda. Apelacioni sud u Novom Sadu prihvatio je argumentaciju tužilaštva i kaznu podigao na zakonski maksimum.

Za koja dela je vaspitač osuđen

Viši sud u Somboru oglasio je okrivljenog krivim za 29 krivičnih dela nedozvoljenih polnih radnji i jedno krivično delo iz oblasti dečje pornografije. Sva dela odnose se na decu.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, zlostavljanje je trajalo skoro godinu dana. Okrivljeni je radio kao vaspitač i imao je svakodnevni pristup deci. Tu poziciju poverenja sud je tretirao kao otežavajuću okolnost prilikom odmeravanja kazne. Maksimalna mera pokazuje kako je sud ocenio i broj dela i njihovu prirodu.

Drugostepena presuda Apelacionog suda u Novom Sadu je pravnosnažna. To znači da je sudski postupak okončan i da osuđeni izdržava kaznu po izrečenoj meri, osim ako ne budu uloženi vanredni pravni lekovi.

Kako je zlostavljanje uopšte otkriveno?

Slučaj je izašao na videlo posle priznanja jednog deteta. Četvorogodišnji dečak ispričao je roditeljima da ga je vaspitač fotografisao bez odeće. Roditelji su se obratili nadležnima, a potom je pokrenuta istraga.

Pretragom telefona okrivljenog pronađene su fotografije većeg broja dece. Taj materijal postao je ključan dokaz u postupku. Na osnovu njega tužilaštvo je formiralo optužnicu sa velikim brojem dela, koja su kasnije potvrđena na sudu.

Identitet dece i porodica zaštićen je u celom postupku, u skladu sa zakonom. Pred sudom su utvrđivane okolnosti svakog pojedinačnog dela, a izvedeni dokazi vodili su ka osuđujućoj presudi koja je sada postala konačna.

Slučajevi u kojima se zloupotrebljava poverenje prema najmlađima otvaraju pitanje koliko su mehanizmi kontrole u ustanovama za decu zaista delotvorni. Da li bi ranije provere i jasniji protokoli prijavljivanja mogli da skrate vreme u kojem ovakvo zlostavljanje ostaje neprimećeno?