EU plan rasta Srbije: druga i treća tranša od 1,5 milijardi EUR rizik

Evropska komisija je u izveštaju o ispunjenosti reformskih koraka, koji je 23. maja predstavila komesarka za proširenje Marta Kos, navela da je Srbija od sedam planiranih reformi za drugu tranšu EU plana rasta ostvarila samo tri. Ovo stavlja u rizik isplatu narednih 1,5 milijardi EUR pre roka 31. decembra 2026.

Posle ovog datuma, sredstva koja se ne ispune na osnovu reformskih koraka postaju trajno nedostupna, prema mehanizmu Reform and Growth Facility.

Dosadašnja isplata, 172 miliona EUR od planiranih šest milijardi

Od ukupno 6 milijardi EUR namenjenih za period 2024-2027, Srbiji je do sada isplaćeno 172,1 milion EUR.

Pregled isplaćenih sredstava:

• Pretfinansiranje: 111 miliona EUR (jun 2025)
• Prva tranša: 61,1 milion EUR (januar 2026)

Naredne dve tranše, sa ukupno 1,5 milijardi EUR, trebalo je da budu isplaćene u martu i septembru 2026. Obustavljene su zbog nezadovoljavajuće dinamike sprovođenja reformi.

Tri ispunjene, četiri otvorene reforme

Tri reforme za drugu tranšu označene su kao ispunjene:

• Uspostavljanje Centra za digitalnu transformaciju javne uprave
• Formalna konsolidacija beneficijarnih registara fondova razvoja
• Prelazak na novi sistem upravljanja porezima e-Porezi 2.0

Četiri otvorene reforme, prema oceni Komisije:

• Izmene zakona o nezavisnosti pravosuđa, Mrdićeve zakone, koji su ograničili nezavisnost sudstva
• Usaglašavanje sa Energetskim Acquis-em EU u delu obnovljivih izvora
• Pravna reforma javnih nabavki
• Digitalna identifikacija građana sa interoperabilnošću sa eIDAS 2.0 sistemom

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre komentarisao je 26. maja, u izjavi za list Vreme, sistemski karakter prepreke.

Nedostatak napretka u pravosudnoj reformi predstavlja sistemsku prepreku za isplatu, jer Evropska komisija ne može da pristane na finansiranje budžetske podrške zemlji koja ne ispunjava temeljne kriterijume iz Lukavskog ugovora.

Žiofre je istakao apsolutnost roka.

Rok 31. decembra 2026. godine apsolutan je, što znači da bi propust u zatvaranju Mrdićevih zakona pre kraja oktobra praktično blokirao isplatu obe preostale tranše.

Pozicija Vlade Srbije

Premijer Đuro Macut je 27. maja, posle sednice Vlade, izneo zvaničnu poziciju.

Republika Srbija ostaje opredeljena za sprovođenje svih 98 reformskih koraka iz Plana rasta, ali sa potrebom otvorenog dijaloga oko interpretacije pravosudne nezavisnosti, koja se u nacionalnom okviru tumači šire od evropskog standarda.

Macut je najavio dva ključna datuma. Sastanak sa visokim predstavnicima Evropske službe za spoljne poslove zakazan je za 4. jun. Konkretne izmene Mrdićevih zakona razmatraće se na sednici Vlade 11. juna.

Procena Republičkog zavoda za statistiku, objavljena 22. maja, kvantifikuje uticaj gubitka tranši:

• BDP scenario sa tranšama: rast od 3,9%
• BDP scenario bez tranši: rast od 3,3%

Najveći deo planiranih projekata namenjen je za rekonstrukciju koridora 10 i izgradnju kapaciteta obnovljivih izvora energije.

Da li je rok do 31. decembra realan

Otvoreno je pitanje da li je preostalih sedam meseci dovoljno za ispunjavanje četiri otvorene reforme. Pravosudne izmene podrazumevaju dvotrećinsku većinu u Narodnoj skupštini, koja u trenutnom sazivu nije zagarantovana.

Pratite reakciju opozicije i Sindikata sudija na najavljene izmene Mrdićevih zakona u nastavku izveštaja.