MMF: rast BDP-a Srbije 3,9% u 2026, 4,1% u 2027.
Međunarodni monetarni fond u izveštaju o ekonomskim izgledima regiona, objavljenom posle prolećnog zasedanja u Vašingtonu, projektovao je realni rast BDP-a Srbije od 3,9% u 2026. i 4,1% u 2027. godini, sa inflacijom u zoni 3 do 3,6%.
Međunarodni monetarni fond je u izveštaju o regionalnim ekonomskim izgledima REO, objavljenom posle prolećnog zasedanja u Vašingtonu, projektovao realni rast bruto domaćeg proizvoda Srbije od 3,9% u 2026. i 4,1% u 2027.
Ostali makro parametri:
- Inflacija: 3,0 do 3,6%
- Tekući račun platnog bilansa: deficit 3,2% BDP-a u 2026, 2,9% u 2027.
Tri prognoze, tri različita pravca
Procena MMF-a je konzervativnija od projekcije Vlade Srbije, koja u Programu ekonomskih reformi 2025-2027 navodi rast BDP-a od 4,2% za 2026. Istovremeno, ona je viša od procene Narodne banke Srbije, koja je 15. maja smanjila prognozu rasta BDP-a sa 3,5% na 3,0% zbog usporavanja eksterne potražnje iz zemalja EU.
Srbija ostaje među pet najbrže rastućih ekonomija regiona Zapadnog Balkana i centralne Evrope, iza Crne Gore, Severne Makedonije i Albanije.
Glavni faktori rizika u izveštaju
Direktor MMF-a za region centralne i istočne Evrope Alfred Kammer je u izjavi za novinare 24. aprila, na zatvaranju prolećnog zasedanja, kvantifikovao izloženost.
Srbija pokazuje fiskalnu disciplinu i otpornost monetarne politike, ali sa povećanim rizikom u zoni energetike, izvoznih partnera u eurozoni i geopolitičke pozicije.
Tri ključna kratkoročna rizika iz izveštaja REO:
- Brzo skakanje cena energenata zbog tenzija na Bliskom istoku
- Usporavanje industrijske proizvodnje u Nemačkoj i Italiji, koje čine 28% srpskog izvoza robe
- Neizvesnost oko sankcionog statusa NIS-a u finalu pregovora MOL i Gasprom Njefta
Ministarka finansija Slađana Crnojević je u izjavi za RTS od 26. aprila, kao članica delegacije Srbije na prolećnom zasedanju, navela strukturalne pretpostavke.
MMF je prihvatio strukturalne pretpostavke iz nacionalne strategije Srbija 2030 koje se tiču rasta produktivnosti rada, sa očekivanim rastom od 2,1% godišnje u periodu 2026-2030, što direktno odražava planirane investicije u digitalizaciju i obrazovanje.
Crnojević je potvrdila da Srbija ne planira ulazak u novi stend-baj aranžman sa MMF-om u 2026. Ostaje u programu Policy Coordination Instrument, odobrenom u februaru 2024. i traje do januara 2027.
Inflacija u tri scenarija
MMF u alternativnom scenariju navodi mogućnost rasta inflacije do 4,2% u prvoj polovini 2026, u slučaju realizacije rizika sa Bliskog istoka. To bi zahtevalo zadržavanje referentne stope NBS-a na trenutnom nivou od 5,75% do kraja godine, umesto planirana dva snižavanja po 25 baznih bodova.
U osnovnom scenariju, koji MMF označava kao centralni, inflacija pada na 2,8% u trećem kvartalu 2026. To bi omogućilo NBS-u prvo snižavanje stope u oktobru.
Profesor Saša Đogović, analitičar Instituta za tržišna istraživanja, je 27. maja, u izjavi za list Politika, povezao razlike u prognozama sa NIS-om.
Razlika u prognozama MMF-a, Vlade Srbije i NBS-a od 1,2 procentnog poena na rast BDP-a otkriva različita očekivanja o uticaju rezultata pregovora oko NIS-a, gde MMF zauzima srednju poziciju, NBS pesimističniju, a Vlada optimističniju.
Šta dalje za saradnju sa Bretonskom institucijom
Sledeći važan datum jeste objavljivanje Izveštaja o članu IV Statuta MMF-a za Srbiju, koji se očekuje sredinom septembra 2026. Uključiće analizu dugoročne fiskalne pozicije i strukturalnih izazova.
Da li će ova procena uticati na pristup novim emisijama na međunarodnim tržištima i premiju rizika srpskih evroobveznica? Pratite reakcije rejting agencija S&P, Fitch i Moody’s na prognoze MMF-a u nastavku.
