IKT izvoz Srbije 3,53 milijarde EUR suficita u 2025.

Narodna banka Srbije u redovnom mesečnom izveštaju Sektora za platni bilans i devizne rezerve objavila je da je suficit u međunarodnoj razmeni informacionih i komunikacionih tehnologija u 2025. godini iznosio 3,529 milijardi EUR (~414,3 milijarde RSD).

Rast u odnosu na suficit iz 2024. od 3,21 milijarde EUR čini 10%. U decembru 2025. ostvaren je izvoz IKT usluga od 471 miliona EUR, što je najviši mesečni rezultat u istoriji sektora i 12% više u odnosu na decembar 2024.

Sektor IKT-a u strukturi izvoza

U ukupnoj strukturi izvoza usluga Republike Srbije, IKT sektor učestvuje sa 51,8%, ispred sektora turizma i transporta. U strukturi izvoza roba i usluga zajedno učestvuje sa 11,2%.

Tržište rada IKT sektora:

• Broj zaposlenih: 152.000 osoba (RZS, april 2026)
• Prosečna bruto zarada u martu 2026.: 274.300 RSD (~2.336 EUR)
• Pozicija u odnosu na nacionalni prosek: 64% iznad

Asimetrična struktura, dominira softver

Više od 80% izvoza IKT usluga čine softverske usluge u širem smislu. Preostalih 20% sastavljeno je od telekomunikacionih usluga, dorade i hardverskih konfiguracija.

Među najvećim izvoznicima:

• Endava: preko 4.000 zaposlenih u Srbiji, klijenti BMW, Mastercard, Worldpay
• Ubisoft Beograd: 380 razvojnih inženjera
• Microsoft Development Center Serbia: 270 zaposlenih
• NCR, Levi9, Veriff, Endless, Comtrade Group
• Domaće: ASEE, NF Innova, HTEC (izvozni udeo preko 50% prihoda)

Izvršni direktor Privredne komore Srbije Mihailo Vesović je 26. maja, na okruglom stolu o izvozu usluga, izneo dugoročnu komparaciju.

Rast IKT sektora od 10% predstavlja jedinu sektorsku stopu koja u poslednjih pet godina nije pala ispod dvocifrenog rasta, čak ni u uslovima recesionih pritisaka u Evropskoj uniji.

Vesović je istakao odnos izvoznih ka uvoznim IKT firmama od 11 prema 1, što ukazuje na zrelost domaće industrije.

Slabosti, mala učešća proizvoda

Iako je dinamika brza, struktura izvoza ostaje dominantno orijentisana ka uslugama, sa svega 20% udela IKT proizvoda. Direktor IT Network platforme Marko Tomanović je u istraživanju objavljenom 19. maja kvantifikovao raspored rasta.

U poslednjih sedam godina, dok je izvoz IKT usluga rastao 18% prosečnom godišnjom stopom, izvoz IKT proizvoda u istom periodu beleži rast od svega 3,1%, što ukazuje na strukturalno ograničenje sektora i ranjivost na promene cene radne snage.

U segmentu proizvoda prednjače domaće firme MikroElektronika, BlueChip, Strawberry Energy i Comtrade.

Ministar nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Milan Bakić je 22. maja, na samitu Future of IT u Beogradu, najavio program podrške.

Program podsticaja za izvoz IKT proizvoda u iznosu od 11 miliona EUR za period 2026-2028. godine, kroz Fond za razvoj i Fond za inovacionu delatnost, sa stopom subvencije od 25 do 40% kvalifikovanih razvojnih troškova.

Da li je rast održiv u 2026

Otvoreno je pitanje da li će rast od 10% biti održiv ako se globalna potražnja za IKT uslugama ohladi u drugoj polovini 2026.

Novi izveštaj Gartnera od 14. maja projektuje stopu rasta globalnih IT rashoda od svega 5,2% u 2026, što je tri procentna poena ispod ranije prognoze.

Pratite reakcije domaćih izvoznika na promene globalnog ciklusa u nastavku.