Prva fabrika grafitnih elektroda u Srbiji u Merošini
Srpsko-kineski Malbeks Karbon završio je pogon vredan oko dva miliona evra, prvi te vrste u zemlji. U prvoj fazi posao dobija više od 30 radnika na jugu Srbije.
- Srpsko-kineski Malbeks Karbon završio je izgradnju fabrike grafitnih elektroda u Merošini, prve te vrste u Srbiji.
- Vrednost investicije iznosi oko dva miliona evra, na površini od oko 1.200 kvadratnih metara.
- U prvoj fazi posao dobija više od 30 radnika, uz najavljeno dalje proširenje proizvodnje.
- Grafitne elektrode koriste se u metalurgiji i proizvodnji čelika, komponenta koja se do sada u zemlju uvozila.
Investicija od oko dva miliona evra (oko 234 miliona dinara) dovela je u Merošinu proizvodnju kakve u Srbiji do sada nije bilo. Srpsko-kineska firma Malbeks Karbon završila je izgradnju fabrike grafitnih elektroda u Nišavskom okrugu, pogona na oko 1.200 kvadratnih metara koji u prvoj fazi zapošljava više od 30 radnika. Reč je o prvom postrojenju te vrste u zemlji.
Grafitne elektrode nisu roba široke potrošnje, ali su neophodne u metalurgiji. Koriste se u elektrolučnim pećima za topljenje čelika i u drugim procesima gde struja mora da prođe kroz materijal na visokim temperaturama. Do sada su srpske livnice i čeličane ovu komponentu nabavljale iz uvoza, pa lokalna proizvodnja skraćuje lanac snabdevanja za deo industrije koja radi na jugu i istoku zemlje.
Zašto je pogon u Merošini značajan za jug Srbije?
Nišavski okrug godinama beleži odliv radne snage i nizak nivo direktnih stranih ulaganja u odnosu na Beograd i Vojvodinu. Novih više od 30 radnih mesta u prvoj fazi ne menja tu sliku samo po sebi, ali daje Merošini industrijsku granu koje ranije nije imala. Opština je, prema navodima iz lokalne samouprave, u poslednjem periodu privukla nekoliko proizvodnih pogona, pa se profil te sredine postepeno pomera ka lakoj i srednjoj industriji.
Vrednost od dva miliona evra je, mereno merilima krupnih FDI projekata, skromna. Značaj je u sadržaju, a ne u sumi: umesto još jednog montažnog pogona ili skladišta, u pitanju je proizvodnja poluproizvoda za tešku industriju. Takvi kapaciteti teže se sele i vezuju za sebe kvalifikovaniju radnu snagu nego uslužne delatnosti. Za lokalnu ekonomiju koja se dugo oslanjala na poljoprivredu i sezonske poslove, to je struktura koja može da izdrži i slabije godine.
Šta sledi posle izgradnje?
Završetak izgradnje nije i početak pune proizvodnje. Iz kompanije je najavljeno da se zvanično otvaranje pogona očekuje po dolasku kineskih partnera i okončanju pripremnih aktivnosti, što znači da će broj zaposlenih i obim proizvodnje rasti postupno. Model je uobičajen za zajednička srpsko-kineska ulaganja: domaći partner obezbeđuje lokaciju i deo radne snage, dok kineska strana najčešće donosi opremu, tehnologiju i tržišne kanale.
Otvoreno pitanje ostaje koliko će pogon biti okrenut domaćoj metalurgiji, a koliko izvozu. Ako pretežno snabdeva srpske i regionalne čeličane, efekat na uvoznu zavisnost biće direktan i merljiv. Ako se, s druge strane, najveći deo elektroda plasira na strana tržišta, korist za Merošinu ostaje pre svega u platama i porezima, dok domaća industrija nastavlja da uvozi. Naredni podatak koji vredi pratiti jeste dinamika zapošljavanja i prva izvozna statistika pogona.
Da li jug Srbije može da zadrži ovakvu proizvodnju i privuče još sličnih ulaganja, ili će i ovaj pogon ostati usamljen primer?
