ADNOK iščezao iz priče o NIS-u: emiratski gigant ćuti
MOL je početkom 2026. pregovarao sa emiratskim ADNOK-om o saradnji oko NIS-a i najavljivao 'značajno učešće', ali je kompanija prestala da se pominje i ne odgovara na pitanja medija.
- MOL je početkom 2026. vodio pregovore sa emiratskim ADNOK-om o saradnji oko NIS-a.
- Najavljivano je "značajno učešće" ADNOK-a, ali bez ijednog preciznog procenta vlasništva.
- ADNOK je u međuvremenu prestao da se pominje i ne odgovara na pitanja medija.
- Struktura budućeg vlasništva nad NIS-om ostaje nejasna više od godinu dana nakon prvih najava.
Emiratska naftna kompanija ADNOK, koja je početkom 2026. godine pominjana kao mogući partner mađarskog MOL-a u preuzimanju Naftne industrije Srbije, više se ne pojavljuje u javnim razgovorima o budućnosti NIS-a i ne odgovara na pitanja medija o tome da li je i dalje zainteresovana.
Pregovori između MOL-a i ADNOK-a vođeni su u trenutku kada je vlasnička struktura NIS-a postala otvoreno pitanje srpske energetske politike. MOL je tada najavljivao “značajno učešće” emiratskog partnera, ali nijedna od dve kompanije nikada nije saopštila konkretan udeo, ni okvirnu vrednost transakcije, ni rokove. Formulacija je ostala na nivou namere, bez akcionarskog sporazuma koji bi je pretvorio u obavezujući aranžman.
Šta je tačno nestalo iz priče
Nestala je, pre svega, druga strana. ADNOK je u ranoj fazi figurisao kao ime koje daje težinu celom aranžmanu: reč je o jednoj od najvećih državnih naftnih kompanija na svetu, sa kapitalnim ulaganjima koja prevazilaze čitave nacionalne energetske sektore. Upravo zato je svako pominjanje “značajnog učešća” čitano kao signal da Srbija dobija dubokog strateškog partnera, a ne samo finansijskog ulagača.
Danas, međutim, ADNOK ćuti. Kompanija ne potvrđuje niti demantuje interes, ne odgovara na novinarska pitanja i ne pojavljuje se u zvaničnim saopštenjima o NIS-u. U poslovnom svetu, tišina posle najave “značajnog učešća” retko je neutralna: ona obično znači da je proces zaustavljen, da je odložen ili da je preusmeren u pravcu koji strane za sada ne žele da obelodane. Bez potvrde same kompanije, svaka druga interpretacija ostaje nagađanje.
Za MOL, koji je pregovore javno pominjao, povlačenje ili ćutanje partnera menja pregovaračku poziciju. Mađarska kompanija već ima operativno iskustvo na regionalnom tržištu goriva i jasan interes za NIS, ali aranžman u kome je ADNOK trebalo da unese kapital i strateški kapacitet nije isto što i samostalni nastup MOL-a. Ako emiratska strana izostane, teret transakcije i njeno finansiranje padaju na uži krug aktera.
Zašto je tišina problem za Srbiju
Za srpsku stranu, ključno pitanje nije ko će izgovoriti sledeću izjavu, već ko će na kraju biti vlasnik infrastrukture od koje zavisi snabdevanje gorivom. NIS nije obična kompanija u portfelju: reč je o rafinerijskom i distributivnom sistemu čija vlasnička struktura ima direktan uticaj na energetsku stabilnost i na uslove pod kojima Srbija kupuje i prerađuje naftu.
Sve dok se ne zna da li ADNOK ulazi, sa kojim udelom i pod kojim uslovima, due diligence svake buduće transakcije ostaje nepotpun. Investitori, regulatori i građani posluju sa praznim poljem na mestu gde bi trebalo da stoji ime kupca i procenat. Najava “značajnog učešća” bez procenta funkcioniše kao naslov bez teksta: privlači pažnju, ali ne obavezuje nikoga.
Moguće je da pregovori i dalje traju iza zatvorenih vrata, da je ADNOK svesno izabrao diskreciju dok se ne reše regulatorna pitanja, ili da je interes jednostavno splasnuo. Sve tri opcije imaju različite posledice po cene goriva i po pregovaračku moć Srbije, a nijednu od njih za sada ne potvrđuje nijedan zvanični izvor.
Pa ostaje pitanje na koje niko od učesnika trenutno ne želi da odgovori: ako “značajno učešće” nije postalo procenat na papiru za više od godinu dana, da li je ono ikada i bilo više od najave?
