Ko će biti gazda NIS-a: MOL kupuje 56 odsto udela
Mađarski MOL potpisao je obavezujući okvirni sporazum o preuzimanju 56,15 odsto NIS-a od Gaspromnjefta, dok emiratski ADNOK pregovara o ulasku kao manjinski akcionar.
- MOL je potpisao obavezujući okvirni sporazum o kupovini 56,15% udela u NIS-u od Gaspromnjefta.
- Emiratski ADNOK pregovara o ulasku kao manjinski akcionar, dok MOL zadržava većinu i pravo upravljanja.
- Država kupuje dodatnih 5% akcija i akcionarskim sporazumom dobija veća prava.
- Rafinerija u Pančevu radiće minimum narednih 10 godina u kapacitetu pre uvođenja američkih sankcija.
Naftna industrija Srbije dobija novog većinskog vlasnika: mađarski MOL potpisao je obavezujući okvirni sporazum o preuzimanju 56,15 odsto udela u kompaniji, onog paketa koji je do sada držao ruski Gaspromnjeft. Time se rešava pitanje koje je opterećivalo srpski energetski sektor otkako je NIS dospeo na listu američkih sankcija, ali otvara novo: ko će zaista upravljati kompanijom i pod kojim uslovima.
Struktura vlasništva menja se u nekoliko poteza istovremeno. Srbija trenutno drži oko 29,87 odsto NIS-a, dok ostatak čine mali akcionari sa Beogradske berze. Akcionarskim sporazumom koji su potpisali Vlada Srbije i MOL, država kupuje dodatnih pet odsto akcija i dobija veća upravljačka prava, čime svoj udeo približava jednoj trećini kompanije. MOL sa druge strane preuzima kontrolni paket i, prema uslovima sporazuma, zadržava većinu i pravo upravljanja i u scenariju u kome uđe treći partner.
Šta znači ulazak ADNOK-a u vlasničku strukturu?
Taj treći partner je Abu Dhabi National Oil Company, državna naftna kompanija Ujedinjenih Arapskih Emirata. MOL pregovara sa ADNOK-om o njegovom ulasku u vlasničku strukturu NIS-a kao manjinskog akcionara. Ključna reč je manjinski: MOL zadržava operativnu kontrolu, a emiratski kapital ulazi kao finansijski i strateški saputnik, ne kao suvlasnik koji deli komandnu palicu.
Za razumevanje transakcije bitna je i cifra, ali sa ogradom. Procenjena vrednost preuzimanja 56,15 odsto udela, prema procenama koje se pominju u javnosti, kreće se između 900 miliona i 1,41 milijarde dolara. Ta procena nije zvanično potvrđena i zavisi od finalnog dogovora MOL-a i Gaspromnjefta. Treba je jasno razdvojiti od iznosa od preko 900 miliona evra koji je u modernizaciju NIS-a uložen od 2009. godine, jer je reč o dve potpuno različite stavke: jedna je cena udela, druga je istorijski kapitalni izdatak.
Zašto je Pančevo srce cele priče
Rafinerija u Pančevu jedini je pogon te vrste u Srbiji i praktično definiše celu vrednost NIS-a. Akcionarskim sporazumom predviđeno je da rafinerija radi minimum narednih deset godina, i to u kapacitetu u kome je poslovala pre uvođenja američkih sankcija. To je za srpsku stranu suštinska garancija: nije reč samo o promeni imena na akcijama, već o obavezi da se strateški energetski objekat ne gasi i ne svodi na skladište.
Transakcija ipak nije zaključena. Ceo aranžman zavisi od dva uslova koja MOL ne kontroliše u potpunosti: finalnog dogovora sa Gaspromnjeftom o uslovima prodaje i odobrenja američkog OFAC-a, kancelarije Ministarstva finansija SAD koja je NIS i stavila pod sankcije. Bez zelenog svetla iz Vašingtona, obavezujući okvirni sporazum ostaje papir sa potpisom, a ne izvršena kupovina.
Ono što se već sada vidi jeste nova geometrija moći oko srpske nafte: mađarska operativna kontrola, emiratski kapital u pripravnosti i država koja jača svoju poziciju umesto da izlazi iz kompanije. Da li će taj trougao doneti stabilnije snabdevanje i sigurniji rad pančevačke rafinerije, ili samo novu rundu pregovora sa neizvesnim ishodom, pokazaće uslovi pod kojima OFAC izda dozvolu. Koji od ta tri igrača će na kraju najviše dobiti kada se prašina slegne?
