Hormuz oživeo: kroz tesnac prošlo 20 tankera, čeka ih 500
Posle američko-iranskog memoranduma saobraćaj kroz Ormuski moreuz naglo raste, u četvrtak je prošlo najmanje 20 tankera, ali više od 500 plovila i dalje čeka prolaz.
- U četvrtak je kroz Ormuski moreuz prošlo najmanje 20 tankera, najviše od 2. juna.
- Teheran narednih 60 dana propušta brodove bez naplate naknade.
- Više od 500 plovila i dalje čeka prolaz kroz tesnac.
- Saobraćaj je tek delić nivoa od 120 do 130 dnevnih prolaza pre rata.
Kroz Ormuski moreuz je u četvrtak prošlo najmanje 20 tankera, najviše od 2. juna, prema podacima koje prate CNBC i Al Jazeera na osnovu praćenja pomorskog saobraćaja. Taj broj sam po sebi deluje skromno, ali u kontekstu poslednjih nedelja predstavlja prvi jasan znak da se najvažniji naftni koridor na svetu vraća u funkciju. Okidač je memorandum koji su potpisali Vašington i Teheran, posle koga je iranska strana objavila da će narednih 60 dana propuštati brodove bez naplate naknade za prolaz.
Sastav četvrtkovog konvoja govori više od samog broja. Istog dana kroz tesnac su prošla tri saudijska i jedan emiratski supertanker, što znači da se najveći regionalni izvoznici prvi vraćaju na rutu. To je logika koja se ponavlja u svakoj krizi ovog tipa: kada se otvori prozor, prvo ga koriste oni sa najvećim teretom i najvećim gubicima od zastoja. Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati imaju i flotu i ugovorne obaveze koje ne trpe dalje odlaganje, pa je njihovo prisustvo na čelu kolone očekivano.
Da li ovo znači da je kriza zaista prošla?
Ne, i brojevi to pokazuju bez ulepšavanja. Više od 500 plovila i dalje čeka prolaz, što je zaliha koja se ne rasteret za jedan dan ni za jednu nedelju. Dvadeset prolaza u danu treba uporediti sa nivoom od 120 do 130 dnevnih prolaza koliko je moreuz beležio pre rata. Drugim rečima, saobraćaj je trenutno na nivou od oko 15 do 17 odsto predratnog kapaciteta, pa je reč o oporavku koji tek počinje, a ne o povratku na normalu.
Period od 60 dana bez naplate naknade jeste podsticaj, ali je i jasno vremenski ograničen signal. On rešava problem troška prolaza, ali ne i problem poverenja, koji je u pomorskom transportu često skuplji od same takse. Osiguravajuće kuće, vlasnici brodova i naručioci tereta ne donose odluke na osnovu jednog dobrog dana, nego na osnovu serije dana bez incidenta. Dok se ta serija ne uspostavi, premije osiguranja ostaju visoke, a deo flote nastavlja da bira duže i skuplje alternativne rute.
Šta ovo znači za cenu nafte i ko prvi oseti razliku?
Naftno tržište je na vesti reagovalo umereno, jer trgovci razlikuju najavu od izvršenja. Ipak, sam podatak da kroz Hormuz ponovo prolazi 20 tankera dnevno spušta deo rizične premije koja se gradila tokom blokade, posebno za kupce u Aziji koji najviše zavise od zalivske nafte. Svaki dan u kome konvoji prolaze bez incidenta dodatno smanjuje tu premiju, ali svaki novi zastoj može da je vrati za nedelju dana unazad.
Prvi koji osećaju razliku nisu krajnji potrošači na pumpama, nego rafinerije i veliki uvoznici koji su nedeljama plaćali skuplji transport i držali smanjene zalihe. Za njih svaki prošli tanker znači konkretno olakšanje u lancu snabdevanja, dok cena na maloprodajnom nivou reaguje sa zakašnjenjem od nekoliko nedelja. Pitanje koje sada ostaje otvoreno glasi: da li će tih 60 dana biti dovoljno da se poverenje vrati, ili će prvi sledeći incident pokazati da je ovaj oporavak bio krhkiji nego što brojevi sugerišu?
