Ormuz: Iran tvrdi da je promet stao, Brent 114 dolara
Iranska državna televizija javlja da je kroz Ormuski moreuz stao promet brodova koji ne poštuju iranska pravila. Brent je oko 114 dolara, a u Istanbulu je prvi put zasedala grupa E3 i R4.
Cena barela koja se formira oko Ormuskog moreuza uz zakašnjenje stiže i do pumpi u Srbiji, pa je petak 23. oktobra vest i za domaće potrošače goriva: iranska državna televizija, pozivajući se na neimenovani izvor blizak mornarici Revolucionarne garde, javila je da je kroz Ormuski moreuz potpuno zaustavljen promet brodova koje Teheran naziva neposlušnim, odnosno onih koji ne poštuju iranska pravila. Brent je istog jutra dostigao oko 114 dolara po barelu.
Tvrdnja stiže od jedne strane u ratu i nije nezavisno potvrđena, što je ključno za svaku njenu procenu. Nije reč ni o blokadi celog moreuza, nego o saobraćaju brodova određene vrste.
Šta Teheran poručuje i čime preti
Prema izveštaju koji prenosi CBS News, iranska državna televizija objavila je vest u petak oko 8.30 po istočnoameričkom vremenu. Isti izvor upozorava da će iranski odgovor biti „mnogo oštriji“ ako se nastavi američka vojna pratnja brodova ili pretovar nafte sa broda na brod.
Prethodnog dana, u četvrtak 22. oktobra, Revolucionarna garda tvrdila je da je pogodila sedam brodova: četiri tankera koji su pretovarali naftu u severnom delu Persijskog zaliva i tri broda koja su naletela na mine zapadno od moreuza. Prema CBS-u, četiri broda su pogođena posle prolaska južnom rutom koju podržavaju Sjedinjene Države.
Šta je potvrđeno, a šta nije
Britanska pomorska služba UKMTO u istom periodu potvrdila je samo dva napada: na tanker Al Dasma pod zastavom Kuvajta i na Soyia pod zastavom Liberije. Posade oba broda su bezbedne. Revolucionarna garda nije objavila imena brodova, zastave ni podatke o žrtvama, a Asošijeted pres nije mogao nezavisno da utvrdi koliko je brodova stvarno pogođeno.
Opšta slika ipak nije bezazlena. Prema analitičkoj kući Kpler, u dve nedelje pre četvrtka napadnuto je 18 tankera, a Međunarodna pomorska organizacija od početka rata 28. februara broji 119 bezbednosnih incidenata na moru i 24 poginula pomorca.
Koliko je nafta poskupela
Brent je u petak u 5.33 po griničkom vremenu koštao 114,00 dolara po barelu, oko 1,2 odsto više nego dan ranije; drugi izvori za isto jutro navode 114,30 i 114,50 dolara. Američka nafta WTI bila je 100,40 dolara, 1,4 odsto više. U četvrtak ujutru Brent je bio 112 dolara, najviše od 18. maja, a terminski ugovor je tog dana beležen na 111,70 dolara. Za nedelju dana, prema FinanceFeedsu, Brent je skuplji za otprilike šest dolara.
Analitičari banke ING Warren Patterson i Ewa Manthey ocenili su u petak da je njihov prosek od 80 dolara za četvrto tromesečje sada „nedostižan“.
Zašto su se ministri sastali u Istanbulu?
U hotelu iznad Bosfora, turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan ugostio je u petak prvi zajednički sastanak grupe E3 i novoformirane grupe R4. U prvoj su Britanija, koju predstavlja Ed Miliband, Francuska, koju predstavlja Žan-Noel Baro, i Nemačka. Drugu čine Turska, Saudijska Arabija, Pakistan i Egipat. CBS beleži sedam zemalja, dok Turkish Minute i Al-Monitor navode osam, jer je za stolom sedeo i italijanski ministar.
Na dnevnom redu su bili Ormuski moreuz, stanje u Saudijskoj Arabiji i Jemenu, Palestinci i završetak rata Rusije i Ukrajine. Do trenutka objave ovog teksta nije bilo zajedničkog saopštenja.
Britansko ministarstvo spoljnih poslova navelo je u saopštenju pred sastanak:
Uprkos pozitivnom napretku Sjedinjenih Država i regionalnih partnera, prolaz kroz moreuz ostaje ugrožen, a saobraćaj kroz vodeni put je znatno ispod nivoa pre rata.
Francusko ministarstvo opisalo je susret kao prvi „u ovom formatu“ i to „na pozadini ekstremne nestabilnosti i neizvesnosti u regionu“. Baro je novinarima posle sastanka, kako prenosi Rojters, poručio:
Dalja eskalacija između Irana i Sjedinjenih Država ne bi ostavila pobednike.
Fidan je na konferenciji o posredovanju rekao da se „trajna rešenja ne mogu nametnuti spolja“. Ankara domaćinstvo koristi i da ojača regionalnu ulogu, među ostalim kroz Mekanski odbrambeni savez, sporazum koji je sa Pakistanom i Saudijskom Arabijom pokrenula u avgustu.
Vašington: izbori pre novih udara
Predsednik Donald Tramp optužio je Iran na mreži Truth Social u četvrtak 22. oktobra da cenu nafte namerno podiže pre američkih izbora:
Iran čini sve što može da podigne cenu nafte pre američkih izbora na sredini mandata.
U istoj objavi dodao je: „Čak izmišljaju lažne pogotke, mine i sve ostalo.“
Američki ambasador pri Ujedinjenim nacijama Majk Volc rekao je za Fajnenšel tajms da rat sa Iranom može da traje još godinu dana, a na pitanje o hipotetičkim scenarijima odgovorio je: „Neću da iznosim hipoteze. Čovek bi se nadao da će doći za sto na smislen način pre toga.“
Dan ranije ABC News i Njujork tajms javili su, pozivajući se na izraelske izvore, da su izraelska vojska i američka vojska napravile planove za nove zajedničke udare na Iran posle američkih izbora 3. novembra. Prema izraelskom izvoru za ABC, mete bi bila petrohemijska postrojenja i nuklearni objekti poput Kopačke planine (Pickaxe Mountain), bez udara na civilnu infrastrukturu kao što su elektrane. Portparolka Bele kuće Ana Keli odgovorila je ABC-u u saopštenju:
Sjedinjene Države neće napadati Iran ni u jednom trenutku pre izbora na sredini mandata.
Zvaničnik Bele kuće dodao je da administracija ne komentariše „osetljive vojne planove koji možda postoje, a možda i ne“. Do američkih izbora 3. novembra ostalo je jedanaest dana,, a Izraelci na izbore izlaze 27. oktobra.
