Tri nobelovca i 1.000 ekonomista u Sava centru u Beogradu
XXI Svetski kongres ekonomista Međunarodne ekonomske asocijacije okupio je u Sava centru oko 1.000 učesnika iz više od 80 zemalja, među njima tri nobelovca za ekonomiju, a zatvara se 26. juna.
- XXI Svetski kongres ekonomista IEA okupio je u Sava centru oko 1.000 učesnika iz više od 80 zemalja.
- Na panelima učestvuju tri nobelovca za ekonomiju: Žan Tirol, Ester Duflo i Erik Maskin.
- MMF za Srbiju projektuje rast BDP-a od oko 2,8% ove godine, uz stabilizaciju inflacije oko 3% u srednjem roku.
- Skup je prvi te vrste u Srbiji i jugoistočnoj Evropi, a zatvara se 26. juna.
Oko 1.000 učesnika iz više od 80 zemalja prošlo je kroz Sava centar tokom pet dana XXI Svetskog kongresa ekonomista Međunarodne ekonomske asocijacije (IEA), naučnog skupa koji se u Beogradu zatvara 26. juna. Po broju delegata i rangu govornika to je najveći stručni susret ekonomista ikada organizovan u Srbiji. Domaćin je bio Savez ekonomista Srbije na čelu sa Aleksandrom Vlahovićem, a otvaranju je prisustvovao predsednik Aleksandar Vučić.
Program je obuhvatio oko 200 panela i 10 plenarnih sesija, sa temama koje se danas tiču gotovo svake nacionalne ekonomije: odnos globalizma i nacionalizma, multilateralizma i bilateralizma, kretanje inflacije, tehnološka transformacija i veštačka inteligencija, kao i budućnost međunarodne trgovine. Kongres se u Evropu vraća posle gotovo dve decenije, a u jugoistočni deo kontinenta stiže prvi put.
Da li skup menja ekonomsku poziciju Srbije?
Sam status domaćina ne pomera makroekonomske pokazatelje, ali otvara kanal za vidljivost pred publikom koja odlučuje o tokovima kapitala i stranih direktnih investicija. Skup ovog ranga u jednu zemlju dovodi predstavnike centralnih banaka, međunarodnih organizacija i univerziteta, a upravo ta mreža kontakata, a ne ceremonijalni deo, čini stvarnu vrednost organizacije.
Kontekst u kojem Srbija dočekuje kongres definisan je projekcijama međunarodnih institucija. Prema izveštajima sa panela, MMF za srpsku privredu predviđa rast bruto domaćeg proizvoda od oko 2,8 odsto ove godine, uz stabilizaciju inflacije oko 3 odsto u srednjem roku. To je sporiji tempo nego u prethodnim godinama, ali u rangu projekcija za uporedive privrede regiona, gde je usporavanje posledica slabije spoljne tražnje i viših troškova finansiranja.
Na panelu posvećenom monetarnoj stabilnosti govorila je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, koja je deo razgovora o ulozi centralnih banaka u održavanju cenovne stabilnosti u uslovima geopolitičke neizvesnosti. Tema je u središtu interesovanja jer se kreatori politike širom Evrope suočavaju sa istim kompromisom: koliko brzo spuštati kamatne stope bez ponovnog ubrzanja inflacije.
Imena koja drže pažnju
Najveću pažnju privlače tri nobelovca za ekonomiju. Žan Tirol, dobitnik nagrade 2014. godine, poznat je po radu o regulaciji tržišta i tržišnoj moći. Ester Duflo, laureat iz 2019, godinama se bavi eksperimentalnim pristupom u borbi protiv siromaštva. Erik Maskin, ovenčan nagradom 2007, jedan je od tvoraca teorije dizajna mehanizama.
Pored njih, na listi govornika su i Dani Rodrik, jedan od najuticajnijih kritičara hiperglobalizacije, Helen Rej, autoritet za međunarodne finansijske tokove, i Dejvid Autor, čije analize tržišta rada i posledica automatizacije postavljaju okvir za raspravu o veštačkoj inteligenciji. Reč je o autorima čiji se radovi citiraju u udžbenicima, pa njihov dolazak Beograd na nekoliko dana stavlja na mapu globalne ekonomske debate.
Za domaću struku korist je merljivija od simbolike: direktan kontakt sa istraživačima čije ideje oblikuju politike, bez posrednika i bez putovanja. Pitanje koje ostaje posle zatvaranja jeste hoće li se ova vidljivost pretočiti u konkretne projekte i investicije, ili će ostati zabeležena samo kao uspešno organizovan događaj. Šta vi očekujete, da li ovakav skup može da donese opipljivu korist srpskoj privredi?
