RZS: BDP Srbije u prvom kvartalu porastao 3,2 odsto

Republički zavod za statistiku objavio je da je bruto domaći proizvod Srbije u prvom kvartalu 2026. zabeležio realni rast od 3,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Rezultat je solidan na nivou makroekonomskog zbira, ali ispod njega stoji jasna podela: domaća tražnja i usluge guraju ekonomiju napred, dok proizvodni deo privrede klizi u minus.

Glavni pokretač rasta je sektor usluga, podržan ličnom potrošnjom koja je porasla 4,9 odsto međugodišnje. Spoljnotrgovinski tokovi ostali su pozitivni: izvoz beleži rast od 4,6 odsto, a uvoz 3,6 odsto, što znači da je spoljna razmena u ovom kvartalu doprinosila rastu, a ne ga kočila. Turizam prati isti smer, sa 2,7 miliona noćenja i rastom od 6,5 odsto, čime se potvrđuje da je sektor usluga širi od pukog trgovinskog prometa.

Zašto industrija povlači rezultat naniže?

Upozoravajući signal nalazi se u realnom sektoru. Industrijska proizvodnja u periodu januar-mart bila je niža za 0,8 odsto, pri čemu pad nije izolovan na jednu granu: minus beleže sva tri sektora, prerađivačka industrija, rudarstvo i snabdevanje energijom. Kada se proizvodni kapaciteti istovremeno smanjuju u sve tri komponente, to nije statistički šum nego pokazatelj da se motor rasta sve više oslanja na potrošnju, a sve manje na ono što zemlja sama proizvodi.

Takav obrazac ima svoju cenu. Rast koji vuče lična potrošnja osetljiviji je na kretanje plata, kredita i raspoloženja domaćinstava nego rast koji počiva na proizvodnji i izvozu robe. Ako industrija nastavi da beleži pad, oslonac na uvoz i domaću tražnju lako može da pretvori današnji plus u sutrašnji deficit, posebno ako se uslovi finansiranja pooštre. Prerađivačka industrija je istorijski bila stub zaposlenosti u unutrašnjosti, pa njen pad nije samo statistička stavka nego pitanje regionalne ravnoteže privrede.

Šta podaci o platama i tržištu rada zaista pokazuju?

Prosečna neto plata u Srbiji dostigla je 118.736 dinara, uz nominalni rast od 11,7 odsto. Tržište rada ostaje stabilno: zaposlenost iznosi 2,836 miliona ljudi, a stopa nezaposlenosti spuštena je na 8,9 odsto. Na prvi pogled, kombinacija rastućih plata i niske nezaposlenosti objašnjava zašto lična potrošnja drži ceo rezultat.

Ipak, nominalni rast plate od 11,7 odsto traži oprez. Realna kupovna moć zavisi od toga koliko od te cifre pojede inflacija, a deo rasta neto zarade dolazi iz administrativnih i sezonskih efekata, ne nužno iz veće produktivnosti. Kada plate rastu brže od proizvodnje, pritisak na cene i uvoz se nastavlja, što se već nazire u odnosu uvoza i domaće proizvodnje. Za narednu objavu RZS-a ključno pitanje neće biti da li je BDP u plusu, nego da li će se industrijski pad zaustaviti ili produbiti.

Makroekonomski zbir za prvi kvartal je pozitivan, ali sastav tog rasta postavlja stvarno pitanje za drugu polovinu godine. Da li privreda koja se sve više oslanja na potrošnju, a sve manje na sopstvenu proizvodnju, može da zadrži tempo od 3,2 odsto kada se potrošačko raspoloženje ohladi?