Bitkoin pao na 61.500 dolara, likvidirano preko 300 miliona
Najpoznatija kriptovaluta izgubila je oko 3,5 odsto vrednosti za 24 sata, sa dnevnog vrha iznad 64.100 na oko 61.481 dolar, dok su podaci Coinglass-a pokazali likvidaciju pozicija vrednih preko 300 miliona dolara.
- Bitkoin je pao sa dnevnog vrha iznad 64.100 na oko 61.481 dolar, gubitak od približno 3,5 odsto za 24 sata.
- Prema podacima Coinglass-a likvidirano je preko 128.000 trgovaca, u vrednosti preko 300 miliona dolara.
- Etar i Solana takođe beleže pad dok investitori smanjuju izloženost rizičnoj aktivi.
- Okidač je eskalacija sukoba SAD i Irana, jačanje dolara i izjava predsednika Trampa da je primirje završeno.
Bitkoin je u toku dana pao na oko 61.481 dolar, sa dnevnog vrha iznad 64.100 dolara, čime je za 24 sata izbrisao približno 3,5 odsto vrednosti. Prema podacima platforme Coinglass, u istom periodu likvidirano je preko 128.000 trgovaca, a ukupna vrednost zatvorenih pozicija premašila je 300 miliona dolara. Reč je o jednom od izraženijih dnevnih padova na tržištu kriptovaluta u poslednjih nekoliko nedelja.
Pad nije ostao ograničen samo na najveću kriptovalutu. Etar i Solana zabeležili su slične gubitke, jer su investitori tokom dana smanjivali izloženost rizičnoj aktivi i povlačili kapital u sigurnije instrumente. Sinhronizovano kretanje tri najlikvidnije kriptovalute pokazuje da nije reč o problemu vezanom za pojedinačni token, već o širem zaokretu u raspoloženju tržišta.
Šta je pokrenulo rasprodaju na tržištu?
Neposredni okidač bila je eskalacija sukoba između Sjedinjenih Država i Irana. Izjava predsednika Donalda Trampa da je primirje završeno i da bi udari mogli da postanu znatno oštriji vratila je geopolitički rizik u prvi plan, u trenutku kada su tržišta računala na smirivanje tenzija. Kriptovalute su reagovale onako kako obično reaguju na naglo pogoršanje globalne slike: bržim padom od tradicionalnih berzi.
Uporedo je jačao američki dolar, što dodatno pritiska kriptovalute jer se većina njima trguje u paru sa dolarom. Kada indeks dolara raste, aktiva bez prinosa poput bitkoina postaje manje privlačna, a deo kapitala se seli u obveznice i gotovinu. Ista eskalacija koja je oborila kripto tržište istovremeno je podigla cenu nafte, potvrđujući da investitori beže iz rizika u realnu i sigurnu imovinu.
Rast cene nafte ovde nije sporedna vest. Skuplja nafta znači veći pritisak na inflaciju, a viša očekivana inflacija smanjuje prostor centralnim bankama da spuštaju kamatne stope. Za kriptovalute, koje najbolje kotiraju u okruženju jeftinog novca i visoke sklonosti riziku, to je nepovoljna kombinacija. Zato je bitkoin, uprkos reputaciji digitalnog zlata, ovog puta trgovao kao klasična rizična aktiva, a ne kao zaklon.
Ko je najviše izgubio u ovom padu?
Najteže su prošli trgovci sa polugom, oni koji su pozajmljenim novcem klađili na dalji rast cene. Naglim padom njihove pozicije su automatski zatvarane, a upravo to objašnjava zašto je likvidirano preko 128.000 naloga u vrednosti većoj od 300 miliona dolara. Talas prinudnih prodaja tipično ubrzava sam pad, jer svaka likvidacija gura cenu naniže i pokreće sledeću, u lančanoj reakciji koju tržište kripta dobro poznaje.
Za dugoročne držaoce ovakav dan je manje dramatičan, ali ne i bezopasan. On pokazuje koliko je bitkoin i dalje osetljiv na geopolitiku i na kretanje dolara, i koliko brzo optimizam može da se pretvori u rasprodaju kada se globalni rizik vrati na scenu. Dokle god traju tenzije na Bliskom istoku i dok dolar ostaje jak, prostor za oporavak biće uzak.
Da li ćete u ovakvim trenucima čekati stabilizaciju geopolitike pre nego što donesete odluku, ili pad cene vidite kao priliku?
