Nafta skočila na 79 dolara posle novih udara oko Ormuza
Brent je u ponedeljak porastao oko 4 odsto na 79,29 dolara za barel, najviši nivo od 22. juna, dok poremećaj plovidbe kroz Ormuz preti da poskupi uvoz energenata, uključujući i onaj za Srbiju.
- Brent je u ponedeljak porastao oko 4 odsto na 79,29 dolara za barel, najviši nivo od 22. juna.
- Cena je sada oko 9 odsto iznad nivoa pre prvih američkih i izraelskih udara na Iran krajem februara.
- U jednom periodu kroz Ormuski moreuz prošlo je samo šest brodova umesto uobičajenih 18 do 22 dnevno.
- U Srbiji evrodizel iznosi 220, a benzin 196 dinara po litru do 17. jula.
Cena Brent nafte skočila je u ponedeljak, 13. jula, oko 4 odsto, na 79,29 dolara za barel, što je najviši nivo od 22. juna. Zapadnoteksaška nafta (WTI) trgovana je istovremeno blizu 74 dolara. Time je referentna svetska cena dospela na oko 9 odsto iznad nivoa zabeleženog pre prvih američkih i izraelskih udara na Iran krajem februara, čime se poništava veći deo pada koji je tržište beležilo tokom proleća.
Neposredan povod skoka su novi američki udari na iranske ciljeve tokom vikenda i iranski napadi na komercijalne brodove i zalivske zemlje. Iran je saopštio da je Ormuski moreuz zatvoren do daljnjeg, dok je američki CENTCOM tu tvrdnju demantovao. Bez obzira na to ko kontroliše prolaz, saobraćaj je pao: u jednom periodu kroz moreuz je prošlo samo šest brodova, naspram uobičajenih 18 do 22 dnevno.
Ormuz nosi petinu svetske nafte
Ormuski moreuz je najosetljivije usko grlo u trgovini energentima. Kroz njega dnevno prolazi oko petine svetske potrošnje nafte i znatan deo tečnog prirodnog gasa iz Katara. Kada broj prolazaka padne sa dvadesetak na svega šest, tržište to ne čita kao statistiku, već kao premiju rizika koju odmah ugrađuje u cenu barela. Upravo taj mehanizam objašnjava zašto je skok od 4 odsto usledio za jedan dan.
Za uvoznike bez sopstvene proizvodnje, među kojima je i Srbija, poskupljenje barela ne ostaje apstraktna brojka na berzi. Trošak nabavke sirove nafte prenosi se kroz rafinerijsku maržu na maloprodaju, sa zakašnjenjem od nekoliko nedelja. Ako se cena od 79 dolara zadrži, pritisak na uvozni račun i na kurs postaje merljiv već u narednom obračunskom periodu.
Koliko poskupljenje stiže do srpskih pumpi?
Domaće cene goriva formiraju se administrativno, u dvonedeljnim ciklusima, pa svetski skok ne ulazi trenutno u maloprodaju. Od 10. jula litar evrodizela u Srbiji iznosi 220 dinara, a benzina 196 dinara, uz rast od jednog dinara u odnosu na prethodni ciklus. Te cene važe do 17. jula, kada sledi novo usklađivanje.
Ključno pitanje je da li je skok od ponedeljka jednokratna reakcija na vikend ili početak dužeg poremećaja. Ako plovidba kroz Ormuz ostane prorešetana, sledeći dvonedeljni obračun teško da može da apsorbuje razliku bez korekcije naviše. Rafinerija nafte Srbije radi na uvoznoj sirovini, pa svaka trajnija premija rizika na barel prelazi u trošak litre.
Istorijski, tržište je slične geopolitičke skokove korigovalo naniže čim bi se pokazalo da fizička isporuka nije prekinuta. Pitanje za naredne dane nije da li nafta može dalje da raste, već koliko dugo tržište može da drži premiju rizika pre nego što stigne prvi znak da tankeri ponovo prolaze. Da li ste već primetili promenu cene na pumpi u svom gradu?
