Iran zatvorio Hormuz: oko 230 tankera zarobljeno u Zalivu
Teheran je vratio pomorsku blokadu Ormuskog moreuza, a dok Revolucionarna garda tvrdi da zaustavlja brodove i naplaćuje prolaz, u Persijskom zalivu je, po procenama, zarobljeno oko 230 natovarenih tankera, pa je Brent skočio skoro osam odsto.
- Iranska Revolucionarna garda tvrdi da je kombinovanom raketno-dronskom operacijom zaustavila brodove koji su pokušali prolaz kroz Ormuski moreuz, uz prijavljene eksplozije na miniranim rutama.
- Po procenama, oko 230 natovarenih tankera zaglavljeno je u Zalivu, dok je šire, prema potvrdjenim brojkama, blokadom pogodjeno oko 2.000 brodova i oko 20.000 pomoraca.
- Brent je skočio skoro osam odsto, na oko 82 dolara, posle povratka pomorske blokade i najavljene takse od 20 odsto na teret.
- Kroz moreuz sada prolazi tek oko 10 do 14 brodova dnevno, naspram uobičajenih oko 88.
Za zemlju koja nema svoje naftno polje i svaki litar goriva plaća po ceni koju određuje nervoza na svetskom tržištu, vest da je Iran ponovo zatvorio Ormuski moreuz nije daleka geopolitička drama nego najava novog pritiska na svaku pumpu i svaki račun za grejanje u Srbiji. Teheran je, posle nedelja zaoštravanja sa Sjedinjenim Državama, vratio pomorsku blokadu na ulazu u Persijski zaliv, a Revolucionarna garda saopštila je da kombinovanom raketno-dronskom operacijom zaustavlja brodove koji pokušaju prolaz i da naplaćuje tranzit kroz vode koje smatra svojima.
Slika koja stiže sa Zaliva je slika zaustavljenog saobraćaja. Prijavljene su eksplozije na plovnim rutama za koje se sumnja da su minirane, a niz pošiljalaca povukao je tankere ili ih zadržao u lukama dok se ne razjasni ko kontroliše prolaz. Po procenama pomorskih izvora, oko 230 natovarenih naftnih tankera zarobljeno je u Zalivu bez mogućnosti da isporuči teret, dok je, gledano šire i na osnovu potvrdjenih brojki, blokadom pogodjeno oko dve hiljade brodova i blizu dvadeset hiljada pomoraca koji čekaju da se moreuz otvori.
Šta zatvaranje Hormuza znači za cene goriva u Srbiji?
Odgovor je u geografiji energetske moći. Kroz Ormuski moreuz istorijski prolazi otprilike petina svetske nafte, pa je svako sužavanje tog grla dovoljno da tržište reaguje pre nego što ijedan tanker stvarno zakasni. Zato je Brent, referentna svetska cena, skočio skoro osam odsto i vratio se na oko osamdeset dva dolara za barel čim je potvrdjeno da je blokada obnovljena i da Teheran najavljuje taksu od dvadeset odsto na teret koji prolazi. Za Srbiju, koja uvozi naftu i naftne derivate, to znači da se svaki dan zatvorenog moreuza preliva u nabavnu cenu goriva, a odatle u cenu prevoza, hrane i grejanja, sa zakašnjenjem od nekoliko nedelja.
Razmere zastoja najbolje pokazuju brojke o saobraćaju. Umesto uobičajenih oko osamdeset osam brodova dnevno, kroz moreuz sada prolazi tek oko deset do četrnaest plovila, i to uz rizik i uz pregovaranje o naplati. Time Teheran demonstrira upravo onu asimetričnu polugu zbog koje Zapad godinama pokušava da razvije alternativne koridore: mala flota brzih čamaca, priobalnih raketa i dronova može da zaustavi tankere mnogo skuplje i veće od sebe, a da pritom ne ispali nijedan projektil na kopno.
Teheran drži ventil, ali dokle
Iranska računica je jasna: dok god je moreuz zatvoren, svaka svetska prestonica koja zavisi od energije iz Zaliva ima razlog da pritiska Vašington ka pregovaračkom stolu, a ne ka novoj eskalaciji. Sjedinjene Države i njihovi zalivski partneri mesecima su gradili južne rute koje zaobilaze iranske vode upravo da bi tu polugu otupili, ali obnovljena blokada pokazuje koliko je ta alternativa još krhka kada Teheran odluči da pokaže moć. Katar i Oman, koji u ovim krizama redovno nose diplomatsku težinu nesrazmernu svojoj veličini, ponovo se pominju kao mogući posrednici.
Za Evropu, a time i za Srbiju, ovih nekoliko nedelja biće test koliko je energetsko snabdevanje zaista otporno kada zavisi od jednog moreuza i volje jedne prestonice. Ako blokada potraje, cene na pumpama u Beogradu i Nišu osetiće to pre nego što se sukob na Zalivu uopšte razreši. Verujete li da će Teheran popustiti pod pritiskom tržišta, ili je zatvoreni Hormuz nova stalna karta u pregovorima sa Zapadom?
