Napetost oko Ormuza i Pančevo: NIS pred rokom 31. jula
Zatvaranje Ormuskog moreuza pogađa dopremanje nafte za rafineriju u Pančevu baš dok ističe OFAC licenca i finaliziraju se pregovori MOL-a i ADNOK-a o preuzimanju NIS-a.
- Operativna licenca NIS-a produžena je do 31. jula, a do tada rafinerija u Pančevu prerađuje sirovu naftu.
- NIS je pred rok obezbedio rekordne zalihe, oko 350.000 tona sirove nafte u skladištima i luci Omišalj.
- MOL je potpisao obavezujući okvirni sporazum o kupovini 56,15 odsto NIS-a i pregovara sa ADNOK-om o ulasku kao manjinskog partnera.
- Deo nafte za Pančevo stiže tankerima kroz Ormuz, pa poremećaj plovidbe dodatno usložnjava snabdevanje pred istek roka.
Rok 31. jula, do kada je NIS-u produžena operativna licenca i do kada rafinerija u Pančevu prerađuje sirovu naftu, poklopio se sa geopolitičkom tačkom koja se do sada držala izvan srpske ekonomske računice: napetošću oko Ormuskog moreuza. Kroz taj tesnac prolazi deo tankera koji naftu iz zemalja Persijskog zaliva doprema do jadranske luke i naftovoda JANAF, a svaki poremećaj plovidbe podiže rizik na strani snabdevanja upravo u trenutku kada se poslovni okvir NIS-a menja iz temelja.
Kompanija je taj rizik unapred pokrila zalihama. NIS je pred istek roka obezbedio oko 350.000 tona sirove nafte u skladištima i u luci Omišalj, što je najviši nivo rezervi u novijoj istoriji preduzeća. Ova količina je operativni tampon: ona omogućava rafineriji u Pančevu da nastavi preradu i u slučaju da se dopremanje novih tankera privremeno uspori, bilo zbog administrativnih prepreka vezanih za sankcije, bilo zbog otežane plovidbe kroz Ormuz.
Zašto Ormuz sada ulazi u priču o NIS-u?
Do skoro je pitanje NIS-a bilo svedeno na dve teme: američke sankcije i promenu vlasničke strukture. Sada se dodaje treća, logistička. Deo nafte koju NIS uvozi stiže iz Persijskog zaliva, a jedini pomorski izlaz iz tog basena vodi kroz Ormuski moreuz. Kada se plovidba kroz taj koridor dovede u pitanje, poskupljuje se osiguranje tereta, produžavaju se rute i raste cena isporuke do Omišlja, odakle nafta naftovodom JANAF ide dalje ka Pančevu.
Za srpsku stranu to znači da se dve neizvesnosti spajaju u istom kalendaru. Sa jedne strane je rok 31. jula i pitanje da li će operativna licenca biti dodatno produžena. Sa druge strane je fizička dostupnost sirovine, koja više ne zavisi samo od ugovora, već i od bezbednosti pomorskog puta udaljenog nekoliko hiljada kilometara od Pančeva. Rekordne zalihe su odgovor na obe: one kupuju vreme dok se rešava i regulatorni i logistički deo jednačine.
Ko preuzima NIS i pod kojim uslovima?
Vlasnički deo priče dobio je konkretan obris. Mađarski MOL potpisao je obavezujući okvirni sporazum sa Gasprom njeftom o kupovini 56,15 odsto NIS-a i istovremeno pregovara sa emiratskim ADNOK-om o njegovom ulasku u vlasništvo kao manjinskog partnera, uz zadržavanje upravljanja u rukama MOL-a. Za realizaciju transakcije neophodno je odobrenje američkog Ureda za kontrolu strane imovine (OFAC), a potpisivanje ugovora o kupoprodaji planirano je do 31. marta.
Konstrukcija je jasna po nameri: izlaskom ruskog kapitala i ulaskom mađarskog operatera uz emiratskog suvlasnika, NIS bi trebalo da izađe iz zone američkih sankcija koja mu ograničava poslovanje. Do tada, kompanija posluje na produženim rokovima i na sopstvenim zalihama, a svaka nova varijabla, uključujući i napetost oko Ormuza, ulazi u istu računicu opstanka do zatvaranja posla. Pitanje koje ostaje otvoreno nije više samo ko će biti vlasnik rafinerije u Pančevu, već i da li će do trenutka potpisa nafta uopšte imati neometan put do njenih postrojenja. Koliko je, po vašem mišljenju, srpsko snabdevanje naftom spremno da izdrži istovremeni pritisak sankcija i poremećaja na pomorskim rutama?
