Gas u Evropi najskuplji u tri meseca, skladišta poluprazna
Evropski gas u sredu je skočio na 55,06 evra po megavat satu, najviši nivo u više od tri meseca, dok su skladišta puna tek oko 52 odsto i pune se sporije nego lane.
- Evropski gas porastao je u sredu na 55,06 evra po megavat satu, uz dnevni rast od 3,57 odsto i najviši nivo u više od tri meseca.
- Skladišta u Evropi puna su oko 52 odsto i pune se sporije nego prošle godine, ispod istorijskog proseka.
- Zalihe su oko 22,5 procentnih poena ispod petogodišnjeg proseka za ovaj datum, što je manjak od približno 247.500 GWh.
- Do 1. novembra, početka sezone grejanja, dopuna ostaje izazov: katarske isporuke se u trećem kvartalu vraćaju postepeno i prvo idu ka Zalivu i Aziji.
Cena evropskog gasa iznosila je u sredu 55,06 evra po megavat satu, uz rast od 3,57 odsto u jednom danu, što je najviši nivo u više od tri meseca. Holandski TTF za sledeći dan dostigao je skoro 53 evra po megavat satu, najčvršći nivo u mesecima. Rast nije izolovan: uz gas su poskupele i struja i emisione dozvole, pa se poskupljenje prenosi na ceo energetski kompleks.
Tri faktora guraju cenu naviše istovremeno. Prvi je geopolitički rizik oko Hormuskog moreuza, koji preti snabdevanju tečnim prirodnim gasom i ugrađuje premiju u svaki ugovor sa isporukom na jesen. Drugi su vrućine, koje podižu potrošnju struje za hlađenje i time indirektno traže više gasa u elektranama. Treći, i najtrajniji, jesu ispodprosečna skladišta.
Brojka koja definiše ostatak godine glasi 52 odsto. Toliko su evropska skladišta puna sredinom jula, uz tempo punjenja sporiji nego prošle godine. Prema podacima EnergyRiskIQ, zalihe su oko 22,5 procentnih poena ispod petogodišnjeg proseka za ovaj datum, što je manjak od približno 247.500 GWh, ili u preračunu oko 23 milijarde kubnih metara gasa. Evropa je, jednostavno, u sezonu punjenja ušla znatno slabije nego prethodnih godina.
Zašto punjenje do 1. novembra postaje problem?
Zato što se rok ne pomera, a ponuda kasni. Oporavak katarskog snabdevanja u trećem kvartalu jeste realan, ali se odvija postepeno i prvo pokriva tržišta Zaliva i Azije. Evropski kupci teško da vide te isporuke pre početka četvrtog kvartala, dakle tek na ivici sezone grejanja. Praktična posledica je da Evropa ima manje nedelja i skuplju robu za istu količinu koju mora da uskladišti.
Kad se ponuda kasni a rok ne pomera, tržište reaguje jedino cenom. Ugovori za jesenju i zimsku isporuku nose premiju upravo zbog te uske vremenske rupe, a svaki dodatni geopolitički incident tu premiju dodatno širi. Zato skok od 3,57 odsto u jednom danu nije anomalija nego logika tržišta koje kupuje osiguranje unapred.
Ko plaća razliku
Račun ide potrošaču, ali sa zadrškom. Srbija gas kupuje na tržištu vezanom za evropske hubove, pa je julska cena na TTF-u ulazni podatak za zimske uvozne aranžmane, ne za julski račun. Uz to, poskupele emisione dozvole i struja znače da se pritisak javlja na dva mesta: kroz cenu goriva i kroz cenu proizvodnje elektrana koje to gorivo troše.
Za industriju su posledice merljivije i brže. Proizvođači sa energetski intenzivnim procesima, od hemije do stakla i metala, ugovaraju zimske količine sada, po ceni koja je u tri meseca najviša. Marže se sužavaju pre nego što se ijedan račun za grejanje ispostavi, a obrtni kapital odlazi u zalihe energenta umesto u proizvodnju.
Naredni podaci o punjenju skladišta objavljuju se nedeljno i biće jasan pokazatelj da li je 52 odsto donja tačka ili trend. Ako se tempo ne ubrza tokom avgusta, matematika do 1. novembra postaje neprijatna.
Da li mislite da će Evropa uspeti da napuni skladišta do početka sezone grejanja?
