Skladišta gasa u Evropi na 55 odsto, najniže od 2021

Evropska skladišta prirodnog gasa popunjena su oko 55 odsto, što je najniži nivo za ovo doba godine od 2021. Podatak je važan jer se kontinent u prethodne dve zime oslanjao na rezerve napunjene znatno iznad 70 odsto pre početka grejne sezone. Manji početni bafer znači da svaki hladniji talas povlači brže pražnjenje, a time i veći pritisak na cene na veleprodajnim berzama.

Uvoz tečnog prirodnog gasa dodatno slabi. Procene za jul ukazuju da bi mesečni priliv mogao da padne na oko 6,3 miliona tona, najmanje od septembra 2024. Zaoštravanje odnosa Sjedinjenih Država i Irana usporilo je isporuke ka Evropi, dok je Azija obnovila agresivnu kupovinu i preusmerila deo tovara na svoje tržište. Kada dva velika potrošača istovremeno licitiraju za isti brod LNG-a, spread između evropskih i azijskih cena određuje kuda tanker plovi, a Evropa je ovog leta često gubila tu trku.

Zašto su skladišta ostala poluprazna?

Razlog je kombinacija sporijeg dotoka i skupljeg punjenja. Trgovci koji pune skladišta rade sa jednostavnom računicom: kupuju gas leti da bi ga prodali zimi, a marža zavisi od razlike letnjih i zimskih cena. Kada je ta razlika uska ili negativna, ekonomski motiv za punjenje slabi, pa se rezervoari popunjavaju sporije nego prethodnih godina. Uz to, konkurencija Azije za LNG podigla je nabavnu cenu i suzila prostor za profitabilno skladištenje.

Paralelno, rezerve dizela pale su na najniži nivo od 2022. Dizel je krvotok transporta i poljoprivrede, pa njegova oskudica u kombinaciji sa niskim zalihama gasa udvostručuje ranjivost energetskog sistema. Katar, koji obezbeđuje oko petine svetskog LNG-a, izložen je riziku poremećaja isporuka preko Moreuza Hormuz, uskog prolaza kroz koji prolazi veliki deo svetskog tovara nafte i gasa. Svaki incident na tom pravcu prelio bi se na evropske terminale u roku od nekoliko nedelja.

Ko snosi rizik cenovnog udara

Prvi na udaru su industrijski potrošači sa visokim energetskim intenzitetom, od proizvođača đubriva i stakla do metalurgije, jer skok veleprodajne cene gasa direktno urušava njihovu maržu. Domaćinstva rizik osećaju sa zadrškom, kroz regulisane tarife i naknadne korekcije računa. Države sa razvijenom mrežom skladišta i diverzifikovanim izvorima, poput onih sa pristupom norveškom gasu i sopstvenim LNG terminalima, prolaze mirnije od onih koje zavise od uvoza preko jednog koridora.

Ishod zavisi od vremena u doslovnom smislu. Blaga zima pomogla bi Evropi da izbegne ozbiljne probleme, jer bi niža potrošnja ostavila skladišta da izdrže do proleća. Produžena hladnoća naglo bi podigla potrošnju i pritisak na sistem, a sa startnih 55 odsto rezerve bi se trošile brže nego u prethodne dve sezone. Za sada tržište gasa u Evropi ulazi u grejni ciklus sa tanjim jastukom nego što je bilo uobičajeno.

Da li će vas više pogoditi eventualni skok cene grejanja ili poskupljenje goriva na pumpi ove zime?