NIS: četiri dana do isteka licence, Rusi ne žure
Pred istek OFAC licence 31. jula energetski stručnjak Strahinja Obrenović ocenjuje da nema signala o skoroj prodaji ruskog udela u NIS-u, dok niže akcize i operativne rezerve drže snabdevanje tržišta.
- OFAC licenca za NIS ističe 31. jula, do tog roka ostala su 4 dana.
- Energetski stručnjak Strahinja Obrenović ocenjuje da nema dovoljno signala da će prodaja ruskog udela uskoro biti okončana.
- Vlada je smanjenu akcizu na naftne derivate produžila za još nedelju dana, čime sprečava dalji rast cena.
- Istorijski nizak vodostaj Dunava usporava dopremu derivata baržama i podiže troškove transporta.
Do isteka licence koju je američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) izdala Naftnoj industriji Srbije ostala su četiri dana: dokument prestaje da važi 31. jula. Uprkos tom roku, na tržištu nema jasnih znakova da je prodaja ruskog vlasničkog udela u kompaniji blizu okončanja, a snabdevanje gorivom se za sada drži kombinacijom nižih akciza i operativnih rezervi.
Energetski stručnjak Strahinja Obrenović ocenjuje da nema dovoljno signala koji bi ukazali na skoro razrešenje vlasničkog pitanja. Prema njegovoj proceni, ruska strana u aktuelnim okolnostima ne pokazuje hitnost, pa se rešenje koje bi kompaniju izvelo iz sankcionog okvira ne nazire u kratkom roku. Za NIS, čija rafinerija u Pančevu ostaje centralna tačka domaće prerade nafte, to znači nastavak poslovanja u uslovima produžene neizvesnosti.
Šta drži snabdevanje dok se čeka rešenje?
Vlada je smanjenu akcizu na naftne derivate produžila za još nedelju dana. Mera ne obara cenu na pumpama, već sprečava njen dalji rast: niže akcize amortizuju pritisak koji bi se inače prelio na potrošače. Uz to, državne odluke dozvoljavaju kompanijama da za neprekidno snabdevanje tržišta koriste operativne rezerve goriva, čime se premošćuju kratkoročni zastoji u lancu isporuke.
Logistika je dodatno opterećena vodostajem Dunava, koji je na istorijski niskom nivou. Barže ne mogu da nose pune tovare derivata, pa se svaka isporuka odvija sporije i uz veće troškove transporta. Za zemlju koja deo naftnih proizvoda doprema rečnim putem, ovo je konkretno usko grlo, a ne apstraktan rizik: manji tovari znače više plovidbi za istu količinu, a to podiže jediničnu cenu dopreme.
Obrenović podseća i da visoke cene energenata ostaju teret za građane i privredu, dok energetske kompanije u periodima skupe energije beleže natprosečne prihode. Reč je o poznatoj asimetriji: trošak nose potrošači, a marže rastu na strani ponude. Produžena akcizna mera i rezerve za sada tu asimetriju drže pod kontrolom, ali su po prirodi privremeni instrumenti.
Koliko dugo mogu privremene mere da nose sistem?
Suština problema je vremenska. Niže akcize su produžene za nedelju dana, operativne rezerve su ograničene, a vodostaj Dunava ne zavisi od odluka u Beogradu. Sva tri stuba na kojima trenutno počiva stabilnost snabdevanja imaju rok trajanja, dok vlasničko pitanje, koje je izvor neizvesnosti, ostaje otvoreno posle 31. jula.
Ipak, slika nije jednosmerno negativna. Stručnjaci izražavaju umeren optimizam kada je reč o snabdevanju gasom u predstojećoj grejnoj sezoni i ne očekuju poskupljenje za domaćinstva. Gas i naftni derivati su različiti lanci, pa stabilnost jednog ne garantuje stabilnost drugog, ali za budžete domaćinstava svaka mirna stavka u računu za energiju ima težinu.
Ostaje pitanje na koje ni produžena akciza ni rezerve ne daju trajan odgovor: dokle se energetska stabilnost može držati privremenim merama, pre nego što vlasničko pitanje NIS-a dobije konačan ishod?
