Banke odobrile 79 odsto zahteva za olakšice u otplati
Narodna banka Srbije objavila je da su banke u prvom tromesečju 2026. primenile olakšice na 1.825 kreditnih partija, a najčešći razlog za traženje pomoći bio je gubitak posla.
- Banke su u prvom tromesečju 2026. odobrile 79 odsto obrađenih zahteva za olakšice u otplati kredita.
- Mere su primenjene na 1.825 kreditnih partija sa dugom od 1,9 milijardi dinara (~16,2 miliona evra).
- Gubitak posla naveden je kao razlog u 53,7 odsto slučajeva, a najčešća mera bilo je produženje roka otplate.
- Narodna banka najavljuje nalog za otklanjanje nepravilnosti i sankcije bankama koje instrument ne primenjuju.
Banke u Srbiji rešavale su u prvom tromesečju 2026. zahteve za olakšice po ukupno 2.321 kreditnoj partiji, sa ukupnim dugom od oko 2,3 milijarde dinara (~19,6 miliona evra), pokazuju podaci Narodne banke Srbije. Olakšice su na kraju primenjene na 1.825 partija, odnosno na 79 odsto svih obrađenih zahteva, a dug po tim kreditima u trenutku primene mera iznosio je 1,9 milijardi dinara (~16,2 miliona evra).
Uz to, banke su i bez zahteva korisnika, na sopstvenu inicijativu, primenile mere na dodatnih 913 kreditnih partija sa dugom od oko 968 miliona dinara (~8,3 miliona evra). Od 496 zahteva koji nisu okončani olakšicom, banke su odbile 310, dok su u 186 slučajeva sami korisnici odbili ponuđenu meru.
Ko traži olakšicu i zbog čega?
Struktura razloga pokazuje da je reč o instrumentu za ljude koji su ostali bez primanja, a ne za one koji traže povoljnije uslove. Gubitak posla naveden je u 53,7 odsto slučajeva, značajno smanjenje prihoda u 19,2 odsto, teška bolest u 8,7 odsto, porodične teškoće u 2,3 odsto, teške povrede u jednom odsto, a razvod u 0,6 odsto zahteva.
Po tipu proizvoda dominiraju gotovinski krediti sa 76 odsto zahteva, zatim dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu sa sedam odsto, pa krediti za obrtna sredstva i kreditne kartice sa po šest odsto. Stambeni krediti čine tri odsto zahteva, ali beleže najvišu stopu odobrenja, 81,5 odsto.
Najčešće primenjena mera bilo je produženje roka otplate kredita, samostalno ili u kombinaciji sa drugim pogodnostima: smanjenjem kamatne stope, odloženom otplatom ili mirovanjem duga bez obračuna kamate. Za korisnika to znači manju mesečnu ratu i duži period vraćanja, uz ukupno veći iznos plaćene kamate.
Zašto banke pristaju na duži rok
Obaveza banaka da ponude olakšice uvedena je Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga iz marta 2025, a Narodna banka je odluku kojom se bliže uređuju olakšice donela u septembru iste godine. Okvir je, dakle, tek prošao prvo puno tromesečje primene, pa su ovo prvi podaci koji pokazuju kako sistem funkcioniše u praksi.
Ekonomista Milan Bešlać ocenjuje da preporuka nije obavezujuća, ali da su banke prepoznale sopstveni interes: reprogramom naplaćuju sve što su plasirale, sa pripadajućom kamatom, samo po dužoj dinamici nego što je prvobitno ugovoreno. Umesto otpisa ili skupe naplate iz sredstva obezbeđenja, banka realizuje planirani prihod u dužem roku i izbegava rast problematičnih plasmana u bilansu.
Narodna banka najavljuje da će i dalje insistirati na primeni ovog instrumenta i da će bankama koje ga ne sprovode naložiti otklanjanje nepravilnosti, uz odgovarajuće sankcije. Poseban naglasak stavlja se na stambene kredite, gde je cilj sprečiti aktiviranje hipoteka i gubitak stana zbog privremenog pada prihoda.
Za korisnika je postupak jednostavniji nego što se očekuje: zahtev se podnosi banci u kojoj je kredit uzet, uz dokaz o okolnosti koja je dovela do problema, a banka je dužna da razmotri i odgovori. Podaci za drugo tromesečje pokazaće da li stopa odobrenja od 79 odsto ostaje na tom nivou ili je posledica malog broja zahteva u početnoj fazi primene.
Da li biste tražili olakšicu od svoje banke ako biste ostali bez posla, ili biste pre potražili refinansiranje kod druge banke?
