Banke odobrile skoro 80 odsto zahteva za olakšice kredita

Narodna banka Srbije saopštila je da su banke u prvom tromesečju 2026. prihvatile 79 odsto zahteva građana za olakšice u otplati kredita, na uzorku od 2.321 obrađene rate čiji je ukupni dug iznosio oko 2,3 milijarde dinara (~19,6 miliona EUR). Nakon primene odobrenih mera, dug po tim ratama sveden je na oko 1,9 milijardi dinara (~16,2 miliona EUR), što pokazuje da olakšica u praksi ne znači otpis, već preraspodelu tereta kroz vreme.

Podatak da su banke odbile tek jedan od pet zahteva deluje povoljno za dužnike, ali suvi procenat sakriva socijalnu sliku iza sebe. Iza svake prihvaćene rate stoji domaćinstvo koje je, iz ovog ili onog razloga, prestalo da uredno servisira obavezu prema banci. Značajno je i da su banke same inicirale olakšice na dodatnih 913 rata, vrednih oko 968 miliona dinara (~8,3 miliona EUR), što je znak da deo portfelja i sa strane poverioca beleži rizik od docnje.

Ko traži olakšice i zašto?

Struktura razloga govori više od ukupnog procenta. Gubitak posla naveden je u 53,7 odsto zahteva, značajan pad prihoda u 19,2 odsto, a teška bolest u 8,7 odsto slučajeva. Drugim rečima, više od sedam od deset zahteva potiče iz naglog prekida ili pada priliva, a ne iz nepromišljenog zaduživanja. To je bitna razlika: dužnik koji ostane bez plate ne pregovara o luksuzu, već o tome kako da zadrži krov i izbegne prinudnu naplatu.

Profil kredita to potvrđuje. Gotovinski krediti čine 76 odsto svih zahteva, dok stambeni učestvuju sa svega 3 odsto. Gotovinski krediti su po pravilu skuplji, kraćeg roka i bez zaloge na nekretnini, pa ih prvi udari kada budžet domaćinstva pukne. Stambeni dužnici, sa dužim rokom i nižom kamatom, imaju više prostora za manevar pre nego što posegnu za olakšicom, što objašnjava njihovo nisko učešće u statistici.

Šta dužnici konkretno mogu da traže

Obaveza banaka da ponude olakšice uvedena je propisima iz marta 2025. godine i upravo zbog toga prvo tromesečje 2026. daje prvu ozbiljnu sliku o tome kako mehanizam funkcioniše u praksi. Najčešća mera je produženje roka otplate, često u kombinaciji sa smanjenjem kamate ili odlaganjem dospeća pojedinih rata. Produženje roka snižava mesečnu ratu, ali povećava ukupan iznos kamate koji dužnik plati do kraja, pa nije reč o besplatnom rešenju već o kupovini vremena.

Dužnik koji oceni da neće moći da izmiri sledeću ratu ima pravo da se banci obrati pre nego što uđe u docnju, jer je pregovaračka pozicija bolja dok je kredit uredan nego kada počnu opomene i troškovi. U zahtevu se navodi razlog, prilaže dokaz o promeni prihoda ili zdravstvenog stanja, a banka je dužna da razmotri predlog i odgovori. Prihvatanje nije zagarantovano, na šta upućuje i onih 21 odsto odbijenih zahteva, ali podaci pokazuju da je verovatnoća pozitivnog ishoda visoka kada je razlog dokumentovan i uverljiv.

Za kućni budžet je ključno razumeti da olakšica nije oprost duga: rata se smanjuje ili odlaže, ali obaveza ostaje i po pravilu poskupljuje na dugom roku. Ipak, za domaćinstvo koje je izgubilo prihod, prostor da izbegne prinudnu naplatu i očuva kreditnu istoriju vredi više od kamate koja se raspoređuje na dodatne mesece. Da li biste, pre nego što propustite prvu ratu, tražili od svoje banke da produži rok otplate?