Mera nižih kamata za 100.000 dinara ističe u utorak

Mera Narodne banke Srbije po kojoj zaposleni i penzioneri sa primanjima do 100.000 dinara mesečno dobijaju kredite po nižim kamatnim stopama ističe u utorak, 15. septembra, tačno godinu dana od kada je počela da važi.

Reč je o uslovima koje su banke morale da primene na dinarske kredite, uz granicu primanja korisnika od 100.000 dinara mesečno, ili više ako to dozvoljava poslovna odluka same banke. Gornja granica iznosa po pojedinim kategorijama kredita je 1.000.000 RSD (~8.525 EUR). Obuhvaćene su četiri vrste zaduženja:

• dinarski potrošački i gotovinski krediti do 1.000.000 RSD
• dinarski krediti za refinansiranje postojećih gotovinskih i potrošačkih kredita, bez ograničenja iznosa
• posebni gotovinski krediti do 1.000.000 RSD i krediti za refinansiranje odobreni penzionerima sa uključenim životnim osiguranjem
• stambeni krediti za kupovinu prve nepokretnosti

Banke su bile dužne da nominalnu kamatnu stopu na dinarske gotovinske i potrošačke kredite do milion dinara snize najmanje tri procentna poena u odnosu na prosečne stope iz jula 2025, sa donjom granicom od 7,5%. Isto sniženje od tri procentna poena, sa donjom granicom od 10,5%, važilo je i za posebne gotovinske kredite namenjene penzionerima. Kod stambenih kredita sniženje je bilo manje, do 0,5 procentnih poena u odnosu na kamatu koju su banke nudile u julu 2025. Uz to, banke su morale da ukinu naknadu za obradu kreditnog zahteva i da ponudu drže u važnosti najmanje 12 meseci.

Izvori se ne slažu oko tačnog datuma isteka. Portal N1 na jednom mestu piše da mera važi do 15. septembra, a nekoliko rečenica kasnije da ističe 16. septembra. Portal 021 rok isteka uopšte ne navodi, jer prenosi najavu mere iz avgusta 2025, kada je NBS bankama naložila da ponude pripreme do 15. septembra te godine. Taj datum se poklapa i sa danom kada je mera, prema oba izvora, stupila na snagu godinu ranije, pa je verovatniji od pomena 16. septembra.

Do kraja jula 2026. po ovom osnovu je odobreno više od 470.000 kredita, u ukupnom iznosu većem od 380 milijardi RSD (~3,24 milijarde EUR), pokazuju podaci koje je Narodna banka Srbije dostavila novinarima. Od tog iznosa 72% odnosi se na kredite za refinansiranje postojećih zaduženja, a 26% na nove gotovinske kredite.

Među bankama se po niskoj kamati izdvaja Poštanska štedionica, koja je u julu 2026. jedina nudila gotovinski kredit po stopi od 5,99%. Ostale banke su se uglavnom kretale između 6,90% i 7,5%, dok je Jetel banka imala najvišu kamatu u ponudi, 8,6%.

Prema proceni Narodne banke Srbije, ukupna ušteda građana na gotovinskim i potrošačkim kreditima po ovom osnovu mogla bi u naredne pet godina da dostigne 40 milijardi RSD (~341 milion EUR), od čega do 12 milijardi RSD (~102,3 miliona EUR) samo u prvoj godini otplate. Rata pojedinačnog gotovinskog kredita mogla je da bude niža i do 16% od standardne ponude nekih banaka, što bi za ceo period otplate donelo uštedu do 200.000 RSD (~1.705 EUR). Kod stambenih kredita rata je mogla biti niža do 6%, a ušteda za ceo period otplate premašuje 9.000 EUR.

Meru je NBS najavila u avgustu 2025, uz obrazloženje guvernerke Jorgovanke Tabaković:

Mere koje donosimo uvek sagledavamo iz tačke opšteg interesa koji je dugoročno održiv, i motiv za svaku našu odluku jeste da olakšamo život i poslovanje svim našim građanima i privredi. Za NBS nezavisnost nikada nije značila izolovanost od države i ekonomske politike koju vode predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Vlada Srbije. I ove mere donosimo kako bismo zaštitili i unapredili životni standard naših građana, pre svega onih sa nižim primanjima.

Izjavila je tada Tabaković, povodom uvođenja mere.

Srpske novine su krajem avgusta pisale da je NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75%, čime su rate postojećih kredita ostale nepromenjene. Sada, sa istekom posebnog režima za primanja do 100.000 dinara, otvara se pitanje da li će banke same nastaviti da nude slične uslove. Narodna banka Srbije je najavila da će pratiti sprovođenje mere i analizirati njen efekat na bankarski sektor, kao i da će po potrebi revidirati preporuke bankama.