Banke odbile 310 zahteva za olakšice u otplati kredita

Narodna banka Srbije rešila je u prvom tromesečju 2026. zahteve za olakšice u otplati kredita za 2.321 kreditnu partiju, sa ukupnim dugom od oko 2,3 milijarde dinara (~19,6 miliona evra). Banke su prihvatile 79% zahteva, odnosno 1.825 partija, čiji je dug u trenutku primene olakšice iznosio 1,9 milijardi dinara (~16,2 miliona evra). Preostalih 496 partija prošlo je bez olakšice.

Taj ostatak nije jedan blok. Od 496 partija kod kojih olakšica nije primenjena, banke su odbile 310 zahteva, dok u 186 slučajeva sami korisnici nisu prihvatili meru koju im je davalac kredita ponudio. Presek je centralna banka objavila 22. jula, uz tromesečne podatke.

Zašto su zahtevi odbijeni?

Odbijanje nije vezano za okolnost zbog koje je zahtev podnet, nego za procenu celog slučaja. Iz Narodne banke Srbije navode da je, po dosadašnjoj praksi u postupcima po pritužbama, jedan od češćih razloga činjenica da je “konkretnom korisniku olakšica po istoj kreditnoj partiji već bila odobrena i primenjena u ranijem periodu”.

Drugi razlog leži na strani korisnika, i on objašnjava onih 186 partija:

U određenom broju slučajeva davalac kredita ponudio je korisniku drugu vrstu olakšice, ali korisnik nije prihvatio

Reč je o dužnicima koji su ostali pri prvobitnom zahtevu, najčešće za potpuni ili delimični otpis duga, umesto ponuđenog produženja roka ili niže kamate. Statistika ih vodi kao odbijene, iako banka nije rekla ne.

Centralna banka je pritom sama upozorila na pogrešno čitanje sopstvenih brojki: “Najveći broj zahteva za olakšice u prvom tromesečju 2026. godine podnet je iz razloga gubitka posla, te je posledično i najveći broj odbijenih zahteva po tom osnovu, što ne znači da su ovi zahtevi zbog toga odbijeni.”

Gubitak posla u 53,7% zahteva

Struktura razloga zbog kojih se traži olakšica pokazuje odakle dolazi pritisak na kućne budžete:

• gubitak posla: 53,7%
• značajno smanjenje prihoda: 19,2%
• ostale okolnosti: 14,6%
• teška bolest: 8,7%
• teške porodične prilike: 2,3%
• teške povrede: 1%
• razvod braka: 0,6%

Više od sedamdeset odsto zahteva, dakle, dolazi iz prekida ili pada prihoda, a ne iz zdravstvenih ili porodičnih razloga.

Po vrstama proizvoda raspodela je još koncentrisanija. Gotovinski krediti čine 76% rešenih zahteva, odnosno 1.761 partiju. Na dozvoljeno prekoračenje odnosi se 7%, na kredite za obrtna sredstva i kreditne kartice po 6%, a na stambene kredite 3%. Teret, dakle, nose nenamenski krediti sa kraćim rokom i višom kamatom, ne hipoteke.

Banke same ponudile olakšice na 913 partija

Pored zahteva koje su podneli korisnici, davaoci kredita su na sopstvenu inicijativu primenili olakšice na dodatnih 913 kreditnih partija. Ugovoreni iznos kod njih iznosio je oko 968 miliona dinara (~8,3 miliona evra), a dug blizu 874 miliona dinara (~7,5 miliona evra). Sabrano sa odobrenim zahtevima, olakšica je u prvom tromesečju primenjena na 2.738 kreditnih partija.

Ta cifra menja ugao: banke su same pokrenule svaki treći slučaj u kojem je olakšica na kraju primenjena, na osnovu internog praćenja ranih znakova problema u otplati.

Šta je propis uveo i šta sledi

Obaveza je nastala u dva koraka. Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, donet u martu 2025, obavezao je banke da korisnicima u teškim životnim okolnostima ponude olakšice pre pokretanja izvršnog postupka. Odluka o olakšicama u otplati kredita, doneta u septembru 2025, razradila je kriterijume, a primena je počela 15. oktobra 2025. Podaci za prvo tromesečje 2026. prvi su puni presek posle nešto više od pola godine primene.

Narodna banka Srbije je istovremeno naznačila i sledeći korak. U postupku po pritužbi ona ispituje samo da li se davalac kredita držao propisane procedure, a ne da li je odluka bila ispravna. Ocena sadržine ide u kontrolne postupke, u kojima će, kako je navela, preduzeti mere iz svoje nadležnosti ako utvrdi da neka banka neosnovano odbija da odobri olakšicu. Sledeći tromesečni presek pokazaće da li se udeo od 21% odbijenih partija pomera.